Očekivanja evropskih potrošača značajno su se pogoršala u aprilu, prema mesečnom istraživanju Evropske komisije, što odražava strah od povećanja cena usled naglog rasta cena energetika pod uticajem blokade isporuka iz regiona Persijskog zaliva.
Indeks koji meri očekivanja potrošača u evrozoni pao je za 4,2 poena u aprilu u odnosu na mart, na minus 20,6 poena. Indeks na nivou EU takođe je pokazao značajno pogoršanje, sa padom od četiri poena na minus 19,4 poena.
Vrednosti oba indeksa su znatno ispod dugoročnog proseka, napominje Komisija, i najniže su od prelaska sa 2022. na 2023. godinu.
Istraživanje je sprovedeno od 1. do 21. aprila u svih 27 zemalja članica EU i u 21 članici evrozone, navodi se u izveštaju.
Na raspoloženje potrošača u aprilu je takođe uticao nagli rast cena usled rata na Bliskom istoku. SAD i Izrael su napali Iran krajem februara, a Teheran je preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom, zabranivši tranzit brodova povezanih sa SAD, Izraelom i njihovim saveznicima.
U takvim uslovima, snabdevanje energeticima iz regiona Persijskog zaliva je gotovo presušilo, a cene energetika za građane EU i evrozone skočile su za više od pet procenata u martu na godišnjem nivou.
Godišnja stopa inflacije u evrozoni porasla je na 2,6 procenata u martu, prema revidiranim podacima. U februaru je iznosila 1,9 procenata.
Evropska centralna banka (ECB) je sredinom marta procenila da bi inflacija u evrozoni mogla da skoči na 4,4 procenta ove godine ako se normalizacija snabdevanja energeticima oduži do prvog kvartala 2027. godine.
Ako se nastavi, rat bi mogao dodatno da podigne cene energetika i utiče na poverenje kompanija i domaćinstava, smanjujući njihovu sklonost ka potrošnji i investiranju, upozorila je ECB u martu. Komisija će objaviti kompletan izveštaj o ekonomskim očekivanjima u Evropskoj uniji i evrozoni u aprilu krajem meseca.
(EUpravo zato/Poslovni)