Nemačka ekonomija je posle dve teške godine konačno izašla iz minusa i ušla u blagi oporavak.
Prema podacima nemačkog saveznog zavoda za statistiku Destatis, snažniji rast u poslednjem kvartalu pogurao je ukupnu privrednu aktivnost u pozitivan teritorijum prvi put od 2022. godine.
Ipak, istovremeno su postale vidljive i slabosti u javnim finansijama.
Ukupan budžetski deficit, koji obuhvata saveznu vladu, pokrajine, lokalne samouprave i fondove socijalnog osiguranja, dostigao je 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
To je više od ranije procenjenih 2,4 odsto, ali je i dalje ispod gornje granice od tri procenta koju propisuje Evropska unija kroz svoja fiskalna pravila. Drugim rečima, Nemačka je formalno ostala u dozvoljenim okvirima zaduživanja.
Međutim, srednjoročne projekcije nisu toliko optimistične.
Deutsche Bundesbank upozorava da bi do 2027. godine deficit mogao da poraste na 4,5 odsto BDP-a. Razlog za to je planirano intenzivno zaduživanje radi finansiranja velikih ulaganja u infrastrukturu i odbranu, oblasti koje su godinama bile potcenjene, a sada su postale prioritet usled energetske krize, geopolitičkih tenzija i potrebe za modernizacijom privrede.
Tokom prošle godine rashodi su premašili prihode za 119,1 milijardu evra, što je četiri milijarde više nego prethodne godine. Iako su poreski prihodi i doprinosi rasli, tempo rasta rashoda bio je brži, pre svega zbog viših kamata na dug i povećanih socijalnih izdvajanja, naročito za penzije. Starenje stanovništva dodatno opterećuje budžet i dugoročno komplikuje fiskalnu stabilnost.
S druge strane, odluka o ublažavanju takozvane "kočnice zaduživanja" omogućila je državi da pokrene investicioni ciklus vredan više stotina milijardi evra. Ideja je da se kroz ulaganja podstakne produktivnost i konkurentnost nemačke industrije, koja se poslednjih godina suočavala sa visokim cenama energije, slabijom globalnom tražnjom i snažnom konkurencijom iz Azije.
Makroekonomski podaci već pokazuju prve znake oporavka. U poslednjem kvartalu bruto domaći proizvod porastao je 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je na godišnjem nivou zabeležen rast od 0,2 odsto.
Time je prekinut niz recesionih godina, nakon pada od 0,9 procenata 2023. i 0,5 procenata 2024. godine. Ekonomisti očekuju da bi, posle slabijeg početka ove godine, tempo rasta mogao dodatno da ubrza već od drugog tromesečja.
U širem kontekstu, oporavak nemačke privrede ima poseban značaj za celu Evropu.
Kao najveća ekonomija evrozone i ključni trgovinski partner mnogih zemalja centralne i istočne Evrope, Nemačka često deluje kao motor rasta regiona.
Zbog toga će naredni period pokazati da li je ovaj blagi rast početak stabilnijeg uzleta ili tek kratkotrajno olakšanje u i dalje izazovnom ekonomskom okruženju.
(M.A./EUpravo zato)