Siva ekonomija u Nemačkoj dostigla je prošle godine najviši nivo u više od decenije, prešavši vrednost od 500 milijardi evra usred krize, prema novoj studiji.
Finansijski naučnik Fridrih Šnajder sa Univerziteta u Lincu i Instituta za primenjena ekonomska istraživanja u Tibingenu procenjuje veličinu sive ekonomije na 510 milijardi evra.
Očekuje se da će ona porasti za 5,5 odsto u 2026. godini na 538 milijardi evra, a autori studije kao glavne razloge navode slab ekonomski rast i rastuću nezaposlenost.
"Ovo smanjuje prihode od registrovanog zapošljavanja i pruža podsticaj za neprijavljene ili ilegalne aktivnosti", objašnjava se u studiji, dodajući da će slaba ekonomija i veća nezaposlenost samo povećati vrednost "sive ekonomije" za 9,5 milijardi evra ove godine, kada se prilagodi rastu cena.
Ilegalne aktivnosti
Podsticaji za zaobilaženje poreskih ureda uključuju povećanje minimalne zarade na početku godine i povećanje granice prihoda za mini-poslove, sa ukupnim udelom od 2,4 milijarde evra, pokazala je studija. Suprotan efekat se postiže smanjenim PDV-om u ugostiteljstvu.
Autori studije definišu sivu ekonomiju kao zbir neprijavljenog rada i prihoda od ilegalnih aktivnosti, uključujući određene oblike kockanja i prostitucije.
Prema studiji, siva ekonomija bi trebalo da dostigne 11,6 odsto nemačkog BDP-a 2026. godine, otprilike isto kao i 2025. godine, i da bude samo malo ispod proseka 20 vodećih industrijalizovanih zemalja sveta.
Najveći udeo trebalo bi da bude zabeležen u Grčkoj, sa 21,6 odsto, zatim u Italiji sa 21 odsto. U Španiji i Belgiji trebalo bi da bude oko 17 odsto, a najmanji u Švajcarskoj, sa udelom od 5,3 odsto, izračunali su autori studije.
(EUpravo zato/Index)