Nemački kancelar Fridrih Merc suočen je sa novim izazovom. Naime, stručnjaci sada preporučuju da se starosna granica za odlazak u penziju podigne na 73 godine do 2060., dok zemlja pokušava da odgovori na izazove sve starijeg stanovništva i ekonomske stagnacije.
Prema izveštaju Saveta naučnih savetnika Ministarstva finansija (SAG), predloženo povećanje sa trenutnih 65 godina značilo bi da bi Nemačka imala jednu od najviših granica za penzionisanje u Evropi. Ako bi predlog bio usvojen, Nemačka bi čak premašila Dansku, koja planira da do 2040. postavi granicu na 70 godina.
U izveštaju, čiji su delovi procurili u list Bild, navodi se:
"Moraćemo da radimo više ako želimo da zadržimo obim socijalnog sistema, a da pritom ne ostavimo još veće terete budućim generacijama. Starosna granica za penziju mora biti povezana sa očekivanim životnim vekom."
U dokumentu se dodaje i da je nemačka privreda "godinama u stagnaciji", za razliku od "uporedivih ekonomija koje rastu znatno dinamičnije".
Vest je izazvala ogorčenje među nemačkim radnicima, koji su se i ranije našli na meti optužbi kancelara Merca da "ne rade dovoljno".
"Moramo da radimo više i pre svega efikasnije. Sa četvorodnevnom radnom nedeljom i pričom o balansu između posla i života, nećemo moći da održimo blagostanje ove zemlje".
"Jesu li Nemci previše lenji"
Izjava je izazvala burne reakcije u zemlji poznatoj po posleratnoj radnoj etici i izreci "Erst die Arbeit, dann das Vergnügen" ("Prvo posao, pa zadovoljstvo").
Ipak, neki ekonomisti priznaju da Merc možda ima osnova za zabrinutost.
Glavni ekonomista nemačke banke LBBW, Moric Kremer, napisao je u kolumni "Jesu li Nemci previše lenji, gospodine kancelaru?":
"Realnost je da je prosečan nemački radnik 2023. godine radio samo 1.343 sata godišnje, najmanje među svih 38 zemalja OECD-a, gde je prosek 1.746 sati".
Statistika pokazuje i da mnogi Nemci već sada rade duže od zakonske starosne granice od 67 godina, zbog niskih penzija.
Podaci nemačke vlade iz jula 2024. otkrivaju da se broj zaposlenih starijih od 67 godina u poslednjoj deceniji povećao sa 660.000 na 1,05 miliona.
Kriza penzijskog sistema ne predstavlja samo ekonomski, već i politički problem za kancelara Merca, jer dodatno jača desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD).
Njihova kampanja počiva na narativu o "propadanju Nemačke" posle godina, kako tvrde, samodovoljnog centrističkog vođstva.
AfD je u februaru ostvarila istorijski rezultat, osvojivši drugo mesto na izborima, a trenutno je prva u nacionalnim anketama. Stranka je odmah iskoristila najnovije vesti o mogućem produženju radnog veka.
Poslanik AfD-a u Baden-Virtembergu, Anton Baron, poručio je:
"Ne želite da radite do 70. ili čak duže? Onda imate samo jedno rešenje, glasajte za AfD!"
(Eupravo zato)