Pripadnice ženskog pola čine većinu zdravstvenih radnika u Evropi, ali i zarađuju 19 odsto manje po satu, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija.
U najnovijem izveštaju SZO ističe se da, uprkos tome što čine većinu zaposlenih u sektoru zdravstva i nege u Evropi, žene zauzimaju tek nešto više od polovine najbolje plaćenih radnih mesta.
Sektor zdravstva i nege četvrti je najveći poslodavac i najveći pojedinačni poslodavac žena u evropskom regionu SZO, a pripadnice nežnijeg pola čine 77 odsto zaposlenih u zdravstvu, u poređenju sa 45 odsto u svim ostalim sektorima zajedno.
Međutim, među najbolje plaćenim zaposlenima u ovom sektoru žene čine samo 55 odsto.
"Žene čine većinu ljudi koji omogućavaju funkcionisanje evropskih zdravstvenih sistema, a ipak su manje plaćene od svojih muških kolega, što se tokom čitavog radnog veka dodatno odražava na njihov položaj", rekla je Nataša Azopardi Muskat, direktorka Odeljenja za zdravstvene sisteme pri SZO za Evropu.
Rodni jaz u zaradama
Kao i u drugim profesijama, razlika u prosečnim primanjima muškaraca i žena, najveći je na višim nivoima zarada. Kada je reč o zaradi po satu, kreće se od 2 odsto među najslabije plaćenim radnicima do više od 22 odsto među zaposlenima na samom vrhu raspodele zarada.
Zdravstvo posebno važno za zapošljavanje žena
Kako se ističe u izveštaju, sektor zdravstva i nege posebno je značajan za zapošljavanje žena i u njemu je zaposleno gotovo 17 odsto svih zaposlenih žena, u poređenju sa 5 odsto zaposlenih muškaraca.
Ovi nalazi prate obrazac zabeležen i na širem tržištu rada: strukturna nejednakost postaje izraženija na višim nivoima zarada i položaja.
Na globalnom nivou, zdravstveni sektor pokazuje sličan obrazac kao Evropa. Žene u njemu u proseku zarađuju 24 odsto manje od muškaraca, što predstavlja veći jaz nego u mnogim drugim industrijama.
Šta stoji iza razlike u zaradama?
Autori izveštaja navode da se deo razlike u zaradama u zdravstvenom sektoru može objasniti razlikama u faktorima povezanim sa poslom, kao što su godine starosti, obrazovanje, sektor zaposlenja — javni ili privatni — i vrsta zaposlenja, odnosno puno ili nepuno radno vreme, pa kada se ovi faktori uzmu u obzir, razlika u zaradi smanjuje se sa 19 odsto, na 6, dok se u mesečnoj zaradi smanjuje sa 28 na 10 odsto.
Međutim, preostali deo razlike u zaradama ne može se objasniti nijednim faktorom koji je obuhvaćen podacima.
"Većina ove razlike nije posledica toga što žene rade manje sati, što su mlađe ili što rade u različitim delovima sektora", objasnila je Azopardi Muskat i dodala:
"Reč je o tome kako sektor vrednuje rad žena. Godine, obrazovanje, radno vreme i zaposlenje u javnom ili privatnom sektoru mogu da objasne samo deo razlike".
"Feminizovana" zanimanja
Naime, što je određena kategorija zanimanja više "feminizovana", to je manje plaćena i to je obrazac koji se primećuje u menadžerskim, stručnim i tehničkim poslovima.
U menadžerskim poslovima u zdravstvu i nezi zaposleno je više žena nego na rukovodećim pozicijama u drugim sektorima, a ti poslovi su slabije plaćeni: u proseku 22 evra po satu, u poređenju sa 24,70 evra u uporedivim poslovima u drugim sektorima.
Širi trošak rodnog jaza u zaradama
SZO navodi da rodni jaz u zaradama ostaje jedan od najupornijih oblika nejednakosti na tržištu rada, a ova razlika može imati značajne ekonomske i društvene posledice, imajući u vidu koliko žena radi u sektoriu zdravstva i nege.
U izveštaju se navodi da takva nejednakost može dovesti do nižih ukupnih prihoda tokom radnog veka i manjih penzija, povećati rizik od siromaštva među ženama, smanjiti korist od ulaganja u obrazovanje i ugroziti održiv ekonomski rast.
"To znači niže penzije, manju finansijsku sigurnost u starosti i veći rizik od siromaštva za žene koje su svoj radni vek provele brinući o drugima. Ovo nije slučajnost i nije pitanje kvalifikacija. Žene su manje plaćene za isti rad i zaobilaze se kada je reč o pozicijama koje su bolje plaćene", rekla je Azopardi Muskat.
SZO navodi da je smanjenje rodnog jaza u zaradama zato istovremeno pitanje ravnopravnosti i ulaganje u snažniju i održiviju zdravstvenu radnu snagu.
U tom cilju, organizacija predlaže niz konkretnih mera, od veće transparentnosti zarada i omogućavanja veće zastupljenosti žena na pozicijama na kojima se donose odluke, do suočavanja sa rodnim normama i stereotipima.
(EUpravo zato/Euronews)