Žensko telo menja se sa vremenom i godinama. Mnoge žene u strahu od promena koje slede podvrgavaju se raznim hiruškim tretmanima. Međutim, šta se dešava sa hormonima žena i u njihovim mislima prilikom sazrevanja, pitanje je kojim se malo ko bavi.
Žene u četrdesetim i pedesetim godinama prolaze kroz biološku tranziciju. Lekar estetske medicine, Natalija Borakovski je u razgovoru za womensenews otkrio svoja iskustva.
"Primetila sam duboku promenu u razgovorima koje vodim sa ženama u četrdesetim i pedesetim godinama. Veoma mali broj njih započinje pitanjem: 'Kako da izgledam mlađe?' Umesto toga, kažu nešto mnogo značajnije: 'Više ne prepoznajem sebe'. Na prvi pogled deluje da govore o borama, opuštenim konturama lica ili promenama kvaliteta kože. Ali ako pažljivo slušate, to gotovo nikada nije ono što zaista misle. One govore o identitetu", kazala je ona i dodala:
"Ali verujem da ogledalo govori samo polovinu priče. Druga polovina odvija se u mozgu".
Industrija estetske medicine beleži ogroman porast potražnje za estetskim procedurama, koji je u velikoj meri bio podstaknut produženim posmatranjem sopstvenog lica tokom videokonferencija. Istraživanja su kasnije pokazala da je dugotrajno posmatranje samog sebe povezano sa većim nezadovoljstvom sopstvenim izgledom, pojačanom usmerenošću pažnje na sebe i, kao posledicom, većim interesovanjem za estetske procedure – fenomen koji se danas često naziva "Zoom efektom" ili "Zoom dismorfijom".
Perimenopauza je neurohemijska tranzicija
Većina žena razume da estrogen i progesteron tokom perimenopauze na kraju opadaju. Ono čemu se posvećuje mnogo manje pažnje jeste način na koji te hormonske promene menjaju neurohemiju koja reguliše naše emocije, samopouzdanje, otpornost i doživljaj samih sebe.
Kako je doktorka Borakovski objasnila, progesteron se u mozgu pretvara u alopregnanolon, neuroaktivni steroid koji pojačava signalizaciju preko GABA-A receptora, glavnog inhibitornog sistema u mozgu. Jedna od njegovih uloga jeste da ublaži emocionalni intenzitet i smanji stanje pojačane pripravnosti i opreza.
Tokom perimenopauze nivo progesterona često prvo počinje da opada i postaje sve nestabilniji. Kako nivo alopregnanolona osciluje, GABA-ergička signalizacija postaje manje stabilna, zbog čega se mnoge žene osećaju anksioznije, emotivno reaktivnije ili nesposobne da pronađu mir koji im je ranije dolazio prirodno.
Istovremeno, oscilacije estradiola utiču na više sistema neurotransmitera, uključujući serotonin i dopamin. Te promene mogu uticati na regulaciju raspoloženja, obradu nagrade, kognitivno samopouzdanje, motivaciju i emocionalnu fleksibilnost. Žene često opisuju osećaj kao da su iz nedelje u nedelju potpuno drugačije osobe: jednog dana samouverene i odlučne, a sledećeg nesigurne i duboko samokritične.
Prava kriza tiče se značenja
Žena tokom dana prisustvuje video-sastancima i istovremeno gleda kako joj se lice menja u realnom vremenu. Skroluje društvenim mrežama, gde filtrirana lica neprimetno redefinišu ono što smatramo „normalnim“ izgledom. Algoritmi nagrađuju mladost, simetriju i besprekoran izgled. Svaka kamera postaje još jedna prilika za procenjivanje sopstvenog izgleda.
Na kraju, biologija i tehnologija počinju da pojačavaju jedna drugu. Hormonske oscilacije povećavaju emocionalnu osetljivost, dok stalna vizuelna povratna informacija povećava potrebu za samoposmatranjem.
Rezultat je često snažan osećaj: "Starim brže od svih drugih". Najčešće ne stari. Ali taj osećaj je dovoljno stvaran da oblikuje način na koji vidi sebe. Mnogi će to nazvati sujetom. Ja to vidim kao susret neurobiologije, psihologije i digitalne kulture u istom trenutku.
Pitanje koje prvo treba postaviti
"Kao lekari koji rade u oblasti estetske medicine, imamo etičku odgovornost da prepoznamo ovu razliku. Ženi koja sedi u našoj ordinaciji možda prvenstveno nije potreban tretman bora. Možda joj je potrebno da joj neko pomogne da razume zašto joj odnos prema sopstvenom odrazu odjednom deluje tako stran", navela je doktorka i dodala:
"Počela sam da postavljam drugačije prvo pitanje: 'Šta se promenilo u vašem životu pa ste danas došli ovde?' umesto: 'Šta biste želeli da promenite?' Ta dva pitanja retko vode do istog odgovora".
Estetska medicina treba da počne poverenjem u sebe
Estetika se danas nalazi između dve krajnosti, jedne koja govori damama da private proces starenja i druge da isprave svaku nesavršenost. Nijedan od ova dva pristupa ne poštuje autonomiju žene. Oba stava donose odluku umesto nje.
"Žena koja odabere botoks, filere, plastičnu hirurgiju ili nikakvu intervenciju može doneti podjednako zdravu odluku, pod uslovom da ta odluka proizlazi iz poverenja u sebe, a ne iz straha, stida, društvenog pritiska ili potrebe za tuđim odobravanjem", istakla je doktorka.
Susret sa sobom kroz radoznalost
Možda je najveći izazov perimenopauze naučiti kako da se prema sebi odnosimo sa istim saosećanjem koje bismo prirodno pružili najbližoj prijateljici, da kada stanete pred ogledalom sebi postavite pitanje "Kako mogu da ti pružim podršku?" umesto: "Kako da ovo popravim?"
To je promena koja menja sve, bore počinju da se doživljavaju kao posledica biologije, a ne kao neuspeh. Emocionalna turbulencija počinje da se doživljava kao znak da se mozak prilagođava dubokoj hormonskoj transformaciji, a ne kao slabost. Sama perimenopauza počinje da deluje kao prelazak u novu fazu ženskog života, a ne kao kazna.
(EUpravo zato/womensenews.org)