Prema podacima organizacija koje se bave zaštitom prava žena, iako su brojke u padu - femicid ostaje jedan od najozbiljnijih oblika nasilja prema ženama. Takođe, u Srbiji on još uvek nije posebno definisan kao krivično delo.
Civilna društva godinama ukazuju na potrebu da se formira nezavisno telo za praćenje femicida, kao i donošenja dodatnih protokola za načine na koje bi institucije trebale da postupaju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja.
Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja ustanovljen je od strane Vlada Republike Srbije 2017. godine, na inicijativu Mreže "Žene protiv nasilja" i uz podršku organizacija civilnog društva širom zemlje. Povod za pokretanje bio je tragičan događaj iz maja 2015. godine, kada je tokom samo tri dana u Srbiji ubijeno sedam žena.
Ovaj datum predstavlja i javni poziv institucijama, organizacijama i građanima da zajedničkim naporima rade na predupređivanju pojave nasilja u budućnosti, pravovremenom reagovanju i pružanju podrške ženama koje se trenutno nalaze u riziku.
Stručnjaci upozoravaju da je prijavljivanje nasilja, kao i brza reakcija nadležnih službi, od ključnog značaja za prevenciju najtežih ishoda.
Nasilje se i dalje ne prijavljuje u dovoljnoj meri
Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti Tatjana Macura za RTS, istakala je da ne postoji konkretan odgovor zašto se nasilje ne prijavljuje.
"To je pitanje od milion dolara, jer su različite individualne situacije u kojima se žene nalaze, kao i razlozi zbog kojih se ne odlučuju da prijave nasilje", ističe Macura.
Kao jedan od glavnih prioriteta u budućnosti jeste uspostavljanje mehanizama koji ohrabruju žrtve i okruženje da reaguju: "Naš zadatak jeste da podsetimo i žene žrtve nasilja i sve druge koji trpe nasilje, ali i čitavo okruženje koje ima saznanja da je neko u neposrednom okruženju žrtva nasilja, da to nasilje prijavi nadležnim institucijama kako bi se te situacije u najkraćem i najefikasnijem roku rešile."
Najnoviji podaci prema njenim rečima ukazuju da u Srbiji prošle godine jeste ubijeno manje žena, ali da i dalje ne može da se "sa ushićenjem govori o tim brojkama".
S druge strane tu je i podatak koji ukazuje da su dve trećine žrtava stradale od strane svoje dece, a ne partnera. Ministarka Macura ističe da se o ovom obliku nasilja u našem okruženju ređe govori, kao i da je roditelje u većini slučajeva sramota da prijave svoju decu.
"Često se posle tragedija ispostavi da je neko iz okruženja znao da se nasilje dešava, čuli su se sukobi, postojale su tenzije, ali niko nije reagovao", kaže Macura i dodaje da je obaveza svakog građanina da nasilje i prijavi.
Bolja informisanost i rad na prevenciji kao prioritet u budućnosti
Prema njenom mišljenju potrebno je dodatno obučavati i zaposlene u instituacijama, ali i bolje informisati građane koje vrste pomoći su im sve dostupne: od sigurnih kuća do usluga centara za socijalni rad.
Trenutno se prema rečima Macure radi na izmenama zakona i jačanju kaznene politike. Stav je da je potrebno pooštriti kazne i ubrzati sudske procese, ali da je najvažnije baviti se prevencijom i ohrabrti žene da prijavljuju nasilje.
Za kraj je istakla da je cilj povećanja broja prijava, a smanjenja broja tragičnih ishoda.
"Ja se nadam da ćemo se sledeće godine istom ovom prilikom naći i razgovarati o tome kako se povećao broj prijava nasilja, a smanjio broj ubijenih žena", rekla je Macura za RTS.
Ženama koje trpe nasilje dostupna je pomoć putem besplatnog SOS telefona 0800-10-10-10, radnim danima od 10 do 20 časova.
Skupština AP Vojvodine usvojila je Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja za period od 2023. do 2026. godine, sa ciljem unapređenja sistema podrške i koordinacije institucija u zaštiti žrtava.
Obeležavanje 18. maja ostaje podsetnik da nasilje prema ženama nije privatni problem pojedinca ili porodice, već ozbiljno društveno pitanje koje zahteva kontinuiranu reakciju celog društva.
(EUpravo zato/RTS)