Kakvi su zakoni o abortusu u Evropi: Francuska ga prva unela u Ustav, a druge zemlje zatežu pravila

Zakoni o pravu na abortus se razlikuju širom Evrope.

Vincent Isore / imago stock&people / Profimedia Francuska je prva država koja je u Ustav ubacila pravo žene na abortus

Italija je nedavno dozvolila grupama koje se protive abortusu da prilaze ženama koje razmišljaju o ovoj medicinskoj proceduri.

Senat smatra da se time mnoge pacijentkinje mogu bolje informisati dok kritičari poručuju da se radi o nekvalifikovanim udruženjima koje uznemiravaju žene.

Abortus je i dalje širom sveta jedna od tema koja unosi najveće podele, a iako u Evropi preovladava trend liberalizacije, mnoge zemlje žele da ograniče pravo žena da prekinu trudnoću.

Prema italijanskom zakonu, abortus je dozvoljen u prvih 12 nedelja trudnoće, a kasnije ukoliko je trudnici ugroženo zdravlje ili život. Međutim, to nije uvek jednostavno jer medicinsko osoblje ima pravo na prigovor savesti i da odbije proceduru što znači da žena mora da otputuje u drugi region kako bi prekinula trudnoću.

Italija ima jedan od najnižih nataliteta u svetu, a prošle godine je dostignut rekord od svega 379.000 rođenih beba.

Međutim, italijanska premijerka Đorđa Meloni je odbacila sve kritike novog amandmana rekavši da grupe koje se protive abortusu imaju pravo da prilaze klinikama i pacijentkinjama "jer je ideja namera da se žene u potpunosti informišu".

"Verujem da moramo da garantujemo slobodu izbora, ali verujem i da se moraju posedovati sve neophodne informacije da bi se načinio slobodan izbor", navela je.

Kakvi su zakoni o abortusu u Evropi?

Francuska je u martu ove godine postala prva zemlja koja je u Ustav unela pravo žene da zatraži abortus.

Abortus je zakonit od 1974, a oko 80 odsto Francuza podržava slobodu izbora.

Sa druge strane, Poljska, kao konzervativnija zemlja sa većim uticajem Katoličke crkve, predstavila je zabranu abortusa 2021. godine. Prekid trudnoće je moguć samo u slučajevima silovanja, incesta ili ukoliko je ugrožen život majke. Takva odluka je izvela veliki broj ljudi na ulice.

SOPA Images / ddp USA / Profimedia  Poljski poslanici se protive abortusu

Parlament je ovog meseca poslao četiri zakona o liberalizaciji abortusa dvopartijskoj komisiji na razmatranje što je bio znak saradnje između vlade Donalda Tuska i drugih koalicionih partija.

Predlaže se da abortus bude dozvoljen u slučajevima abnormalnosti fetusa, kao i da ga je moguće obaviti u prvih 12 nedelja. Ipak, pretpostavlja se da će aktuelni predsednik Andžej Duda uložiti veto. Osim toga, debata bi mogla da se nastavi do sledećih predsedničkih izbora koji se održavaju naredne godine.

Velika Britanija

Abortus je u Velikoj Britaniji dozvoljen do 24. nedelje trudnoće, a nema nikakvih ograničenja.

Nove mere, uvedene tokom pandemije, dozvolile su ženama da sprovedu pobačaj i kod kuće, tokom prvih 10 nedelja od začeća. Kada istekne taj period, zahvat se mora obaviti u klinici.

Najstroži zakoni na Malti

Mala katolička nacija takođe ima veoma stroga pravila koja su ipak promenjena prošle godine ukoliko je ženi ugrožen život.

Malta je prethodno bila jedina zemlja EU u kojoj nije bila dozvoljena bilo koja vrsta abortusa. I dalje je nezakonit u slučaju silovanja, incesta i ozbiljnih deformiteta fetusa.

Zakon je blago izmenjen kada se u medijima proširio slučaj američke turistkinje kojoj je odbijen zahvat iako su joj malteški lekari rekli da joj je život ugrožen. Žena je bila primorana da otputuje u Španiju radi hitne procedure.

Italija

Tradicionalno katolička zemlja dozvoljava prekid trudnoće tokom 90 dana od začeća još od 1978. godine, ali pristup ovoj proceduri nije toliko lak.

Oko 63 odsto ginekologa odbija da izvršava abortuse iz moralnih ili verskih razloga.

Nekoliko regiona je ograničilo upotrebu pilula, a takođe finansiraju udruženja koja se protive abortusu. Premijerka Meloni je istakla da nije pobornik abortusa, ali da neće menjati zakon.

Independent Photo Agency Srl / Alamy / Alamy / Profimedia  Italijanske feministkinje se zalažu za slobodan i bezbedan abortus

Španija

Parlament je prošle godine dozvolio devojčicama od 16 i 17 da se podvrgnu abortusu bez roditeljske dozvole.

Zakon je takođe uklonio odredbu kojom je žena imala period od tri dana da razmisli o svojoj odluci.

I u toj zemlji pojedini doktori odbijaju da sprovode procedure, pa se većina abortusa obavlja na privatnim klinikama.

Abortus je dozvoljen u prvih 14 nedelja, ili u izuzetnim slučajevima do 22. nedelje.

Nemačka

Nemice se mogu odlučiti na abortus u prvih 12 nedelja od začeća ukoliko se obrate savetovalištu.

Prekid trudnoće je dalje deo krivičnog zakona, pa je tehnički moguće završiti i u zatvoru, ali se to veoma retko događa u praksi.

Komisija sačinjena od stručnjaka je predložila da se abortus u potpunosti dekriminalizuje u prvih 12 nedelja trudnoće.

Mađarska

Abortus u prvih 12 nedelja je zakonit u Mađarskoj od 1953, ali su pravila počela da se zatežu pre dve godine.

Pacijentkinje tako prvo moraju da slušaju otkucaje srca fetusa pre nego što se zaista odluče na prekid trudnoće.

Savetovanje je obavezno pre trudnoće, što je potez koji je kritikovala i Svetska zdravstvena organizacija.

Mađarska je 2011. usvojila novi ustav kojim se garantuje zaštita fetusa od začeća, ali abortus nije zabranjen.

Irska

U Irskoj je godinama bilo zabranjeno obaviti abortus, pa je godišnje 3.000 žena putovalo u Britaniju zbog toga.

Nakon referenduma 2018. pravila su ublažena, tako da je pobačaj moguć u prvih 12 nedelja. Dozvoljeno je obaviti ga i kasnije ukoliko fetus ima trajni deformitet i ukoliko je trudnici život ugrožen.

Zakon je promenjen nakon što je 2012. žena umrla od sepse jer je doktor odbio da izvede abortus.

(EUpravo Zato/Reuters)