Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se 3. decembra širom planete a različitim aktivnostima, države i njihove institucije, kao i civilne organizacije žele da povećaju svest o prednostima integracije osoba sa invaliditetom u svim aspektima političkog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog života.
Podsećanje na položaj osoba sa invaliditetom je neophodno jer je ova grupa ljudi vrlo često diskriminisana i uskraćena su joj brojna prava. Njihovo svakodnevno funkcionisanje praćeno je brojnim izazovima koji im umanjuju kvalitet života.
U Evropskoj uniji živi oko 101 milion ljudi sa nekim oblikom invaliditeta, dok podaci ukazuju da se gotovo 27 odsto populacije sa invaliditetom EU starije od 16 godina, suočava sa nejednakošću koja im otežava život.
Prema podacima Eurostata, udeo osoba sa nekim oblikom invaliditeta značajno varira u Evropskoj uniji, od 14,6 odsto u Bugarskoj do 38,4 odsto u Letoniji 2022. godine.
Zato je Evropska komisija ranije ove godine pozvala da se obezbedi pristojan životni standard za sve osobe sa invaliditetom.
To pre svega podrazumeva samostalan život, kvalitetne socijalne usluge i usluge zapošljavanja, pristupačno i inkluzivno stanovanje, adekvatnu socijalnu zaštitu, učešće u celokupnom obrazovanju i ojačanu socijalnu ekonomiju.
Postoji nekoliko aspekata koje treba razmotriti u poređenju statusa osoba sa invaliditetom širom Evrope, gde su posebno značajne socioekonomske razlike između osoba sa i bez invaliditeta.
Kakav je u Srbiji položaj osoba sa invaliditetom?
Iako nema jedinstvene baze podataka o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji, procenjuje se da u našoj zemlji ima oko 800.000 njih, odnosno, osam do 10% ljudi ima neki oblik invaliditeta.
Predsednik udruženja osoba sa invaliditetom "Feniks", Branko Jokić, je za Euractiv.rs u jednoj rečenici pojasnio kakav je položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji:
"Sistemska diskriminacija i život na ivici siromaštva, to je u 21. veku u Srbiji stvarnost i život osoba sa invaliditetom".
Kako je za rts pojasnio Goran Pećanac iz Saveza slepih Srbije, osobe sa invaliditetom u našoj zemlji suočavaju se sa mnogo problema, a kao najveći ističe nedostatak svesti o postojanju i potrebama osoba sa invaliditetom.
Smatra da, govoreći o slepim osobama, u javnom prevozu nedostaju govorne stanice, a problemi se javljaju i ako vozač utiša taj uređaj pa može dovesti osobu u opasnost jer će se ona kretati šemom koju očekuje na pravoj stanici.
"Mnogi sumnjaju u kvalitete slepih osoba. Mnogi problemi bi se rešili samo uz malo dobre volje", kazao je Pećanac i dodao da se javljaju i poteškoće i diskriminacije prilikom traženja posla.
"Za invalidnost se ne zna gde će, koga će, niko nema tapiju na invalidnost", istakao je on.
Svakodnevni život osoba sa invaliditetom u Beogradu koji boluju od mišićne distrofije olakšan je zahvaljujući podršci Evropske unije, o čemu je EUpravo zato već pisao.
Podsetimo, Udruženje distrofičara Beograda, u okviru programa Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i inkluziji, dobilo je specijalizovano vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom i ono se koristi za prevoz dece i odraslih na terapije i druge aktivnosti.
Platforma EUpravo zato je bila na terenu sa Nevenom Jovanović, pravnicom, i Sanjom Marković, novinarkom, osobama koje boluju od mišićne distrofije, a njihova zajednička poruka je da im je jedna od glavnih barijera - prevoz. Zato im je pomoć koje je Udruženje distrofičara dobilo od Evropske unije, a u okviru programa Podrška EU socijalnom stanovanju i inkluziji, veoma značajna.
(M.A./EUpravo zato)