Svetski dan borbe protiv side, koji se svake godine obeležava 1. decembra, ima za cilj da podigne svest o HIV/AIDS-u i osobama koje žive sa HIV-om i podseti nas na one koji nisu uspeli da se izbore sa ovom bolešću.
Ipak, značaj ovog dana je mnogo širi od samog obeležavanja. To je važna prilika da se kroz edukaciju smanje predrasude i stigmatizacija vezane za HIV, kao i da se podstaknu dobrovoljna testiranja, prevencija i lečenje. Iako HIV više nije smrtonosna bolest, već se smatra hroničnim stanjem koje je moguće uspešno kontrolisati uz odgovarajuću terapiju, borba protiv diskriminacije i dalje ostaje ključni izazov.
HIV i SIDA: Razlika koju treba razumeti
Pojmovi HIV i sida se često mešaju, ali važno je razumeti da su oni različiti. HIV (virus humane imunodeficijencije) je virus koji napada imuni sistem i može, ako se ne leči, da oslabi telo do nivoa kada postane podložno teškim infekcijama i bolestima, što se naziva sida (sindrom stečene imunodeficijencije). Međutim, HIV nije smrtna presuda. Uz ranu dijagnozu i terapiju, HIV može da se drži pod kontrolom, što omogućava osobama sa HIV-om da žive dug, zdrav i kvalitetan život.
Antiretrovirusna terapija je ključni faktor u kontroli HIV-a jer sprečava razmnožavanje virusa u organizmu, čuvajući imuni sistem i održavajući nivo virusa na nedetektabilnom nivou. Kada je virus nedetektabilan duže od šest meseci, više se ne može preneti na druge osobe seksualnim putem. Ovaj princip poznat je kao U=U (Undetectable = Untransmittable) i postavio je temelje za razbijanje stigme koja je dugo pratila osobe sa HIV-om.
Globalni napredak u borbi protiv HIV-a i AIDS-a
Iako se broj novozaraženih HIV-om i dalje drži na zabrinjavajuće visokom nivou, 2023. godina je obeležila najniži istorijski broj novih infekcija, prema podacima agencije UNAIDS. Nikada nije bilo manje novih slučajeva HIV-a nego u poslednjim godinama, od vrhunca epidemije krajem osamdesetih godina prošlog veka. Ipak, sa više od 1 miliona novozaraženih, borba nije gotova. Prema izveštaju UNAIDS-a, više od 600.000 ljudi umrlo je od posledica AIDS-a u 2023. godini, što je najniža stopa smrtnosti u poslednjih 20 godina.
Međutim, i pored pozitivnih rezultata, agencija naglašava da je napredak spor, naročito u zemljama u razvoju. UNAIDS ima cilj da do 2030. godine praktično iskoreni epidemiju HIV-a, ali trenutni napredak nije dovoljan da se postigne taj cilj u predviđenom roku. Takođe, oko 10 miliona ljudi širom sveta još uvek nema pristup antiretrovirusnoj terapiji, što je ključni faktor u omogućavanju dugog života osobama sa HIV-om.
Stigma i diskriminacija u Srbiji
Iako postoji napredak u lečenju HIV-a, osobe koje žive sa HIV-om u Srbiji se i dalje suočavaju sa ozbiljnim predrasudama i diskriminacijom. Često se predrasude ne baziraju na činjenici da osoba zna svoj HIV status ili koristi terapiju, već na nepoznavanju same bolesti i nepoštovanju prava tih osoba. Pored toga, mnogi nisu upoznati sa principom U=U (Undetectable = Untransmittable) koji je ključan u borbi protiv širenja virusa i smanjenja straha od prenosa.
Zahvaljujući napretku u lečenju, osobe sa HIV-om mogu da žive dug i kvalitetan život bez razvoja side, sa tim da virus u njihovom organizmu može biti u potpunosti kontrolisan. To znači da HIV više nije smrtna presuda, već hronično, ali kontrolisano stanje. Ovaj napredak ima ogroman uticaj na život ljudi, ali i na smanjenje stigme koja se još uvek javlja u mnogim zajednicama.
Zajedno možemo napraviti razliku
Svetski dan borbe protiv side podseća nas da je borba protiv HIV-a i AIDS-a daleko od završene, kao i na važnost zajedništva i solidarnosti. Iako su rezultati u borbi protiv ove bolesti ohrabrujući, potrebno je još puno da bi se postigao cilj da HIV postane kontrolisano stanje, a ne globalna pretnja. Samo zajedničkom borbom, kao globalna zajednica, možemo stvoriti svet bez AIDS-a i smanjiti broj novih infekcija.
