Evropska unija je velika podrška Srbiji kada je reč o unapređenju i jačanju kapaciteta zdravstvenog sistema, posebno u pripremama za suočavanje s javnozdravstvenim krizama koje dolaze neočekivano.
Projekat "EU za zdravstveni sistem Srbije", pokrenut u partnerstvu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), sa ciljem odgovor ove iznenadne izazove uvek bude spreman i da se izgradi čvrsta osnova za dugoročnu otpornost zdravstvenog sistema u Srbiji.
Ovaj projekat, koji je inače deo šireg EU okvira za zdravstvenu bezbednost i funkcioniše na više polja, nije samo ulaganje u infrastrukturu već i u ljude – timove, stručnjake i metode koji omogućavaju pravovremen odgovor u kriznim situacijama. Projekat, pored još nekoliko stvari, uključuje i specijalizovanu obuku za profesionalce koji rade u javnom zdravlju i postavlja temelje za unapređivanje kapaciteta koji će omogućiti pravovremenu i ciljanu reakciju tokom hitnih situacija.
Takođe, jedan od ciljeva projekta je i uspostavljanje inovativnih metoda i alata za procenu i analizu rizika, čime se omogućava uvid u potencijalne pretnje i pripremljenost svakog dela Srbije na njih.
Razumevanje lokalnih rizika
Jedna od najvažnijih aktivnosti ovog projekta je procena rizika na lokalnom nivou. Svest o specifičnim potrebama i rizicima svake zajednice omogućava efikasniju pripremu i bržu reakciju u slučaju vanredne situacije. Zato je, u novembru 2023. godine, 48 stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja prošlo specijalizovanu obuku prema metodologiji SZO. Ova obuka je osmišljena kako bi stručnjacima omogućila temeljno razumevanje metoda analize rizika i pretnji po zdravlje, prilagođenih specifičnostima lokalnih sredina.
Prikupljanje podataka i analiza rizika obuhvata širok spektar informacija, uključujući podatke iz oblasti zdravlja, životne sredine, geologije i demografije.
Na osnovu ovih podataka, stručnjaci mogu da identifikuju specifične pretnje po zdravlje koje su karakteristične za određene regione, kao što su rizici od poplava, epidemija ili prirodnih nepogoda. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućava da se uvaže svi potencijalni faktori rizika, čime se stvara precizna slika o stepenu izloženosti i sposobnosti lokalnih zajednica da odgovore na krizne situacije.
Ove procene su važne i za kreiranju Nacionalnog registra rizika od katastrofa. Ovaj registar predstavlja osnovni alat za planiranje i donošenje odluka u vanrednim situacijama na državnom nivou, jer nadležnim institucijama omogućava da prepoznaju, prate i upravljaju rizicima u realnom vremenu. Na taj način, lokalne samouprave i javnozdravstvene ustanove u Srbiji mogu da planiraju svoje odgovore na osnovu podataka i prilagode ih specifičnim potrebama svojih zajednica.
Kovid-19 kao pokazatelj
Pandemija kovid-19 jasno je pokazala koliko je važno imati snažan, koordinisan zdravstveni sistem sposoban da brzo odgovori na krizu. Tokom pandemije, zdravstveni sistem Srbije bio je pod ogromnim pritiskom zbog naglog povećanja broja pacijenata i preopterećenosti bolnica. Tada se ukazala potreba za efikasnom razmenom informacija između različitih nivoa vlasti i sektora, kao i koordinacija između svih relevantnih institucija.
Podrška građanima i sigurnost zajednica
Građani Srbije imaju koristi od ovog projekta jer on osigurava da će institucije zadužene za brigu o javnom zdravlju biti pripremljene za krizne situacije, bilo da se radi o prirodnim katastrofama, biološkim pretnjama ili pandemijama. Inicijative poput Nacionalnog registra rizika i obuke lokalnih stručnjaka daju trajnu vrednost zajednicama koje će moći da se oslone na spremnost i efikasnost svog zdravstvenog sistema.
Zahvaljujući partnerstvu EU, SZO i UNDP-a, Srbija jača svoj zdravstveni sistem, spremna da na krize odgovori brzo i efikasno, štiteći zdravlje građana i osiguravajući stabilnost u svim delovima zemlje.