Nova studija nije pronašla dokaze da je izloženost tragovima pesticida, koji se često mogu naći na voću i povrću, povezana sa autističnim osobinama kod dece.
Ovi nalazi su u suprotnosti sa tvrdnjama američkog ministra zdravlja i socijalnih službi Roberta F. Kenedija mlađeg, koji je pesticide naveo kao jedan od mogućih faktora iz životne sredine koji bi mogli da utiču na porast broja slučajeva autizma, piše Newsweek.
Istraživanje je objavljeno 24. avgusta u časopisu JAMA Pediatrics. Naučnici su analizirali metabolite pesticida u uzorcima urina trudnica, a zatim su kod njihove dece procenjivali socijalne poteškoće povezane sa autizmom.
Nije utvrđena povezanost između izmerene izloženosti pesticidima i osobina koje se dovode u vezu sa poremećajem iz spektra autizma. Rezultati dolaze u trenutku kada Kenedi sve češće ističe pesticide kao jedan od faktora iz životne sredine koji bi trebalo detaljnije istražiti zbog moguće veze sa autizmom.
Ova studija deo je šire rasprave o uzrocima autizma i razlozima zbog kojih je broj dijagnoza u SAD-u u porastu. Dok Kenedi tvrdi da toksini iz životne sredine moraju imati ključnu ulogu, brojni naučnici i zdravstvene organizacije ukazuju na složenu interakciju genetskih i faktora iz životne sredine. Oni ističu da nema dokaza da je za porast broja dijagnoza odgovoran samo jedan faktor. Redakcija Newsweeka kontaktirala je Kenedija za komentar.
U istraživanju učestvovalo više od 3.000 majki
U istraživanju je učestvovalo više od 3.000 majki koje su bile deo programa Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) pod nazivom „Uticaji životne sredine na zdravlje dece" (ECHO).
Naučnici sa Univerziteta u Njujorku (NYU) analizirali su uzorke urina prikupljene tokom trudnoće kako bi procenili izloženost organofosfatnim pesticidima. Reč je o hemikalijama koje se često koriste u poljoprivredi i čiji tragovi mogu dospeti u hranu.
Prema studiji i pratećem saopštenju bolnice NYU Langone, istraživači su kod gotovo svih trudnica pronašli merljive nivoe metabolita pesticida, što potvrđuje široku prisutnost ovih supstanci u hrani i životnoj sredini. Uprkos tome, nisu pronašli dokaze da su viši nivoi izloženosti povezani sa izraženijim socijalnim poteškoćama kod dece.
Majke su u studiju uključivane od januara 1997. do decembra 2019. godine. Tokom trudnoće dale su po jedan uzorak urina, a nekoliko godina kasnije popunile su upitnik od 65 pitanja o socijalnom ponašanju svog deteta.
Pitanja su se, između ostalog, odnosila na to koliko dobro dete prepoznaje tuđe emocije i da li ima poteškoća sa uspostavljanjem kontakta očima.
Naučnici su zaključili da prenatalna izloženost metabolitima organofosfatnih pesticida nije bila povezana sa pojavom osobina koje se dovode u vezu sa autizmom.
Ovi nalazi su značajni jer se zasnivaju na biološkim merenjima izloženosti tokom trudnoće, a ne na procenama koje se oslanjaju na blizinu poljoprivrednih površina ili na podatke o načinu ishrane koje ispitanici sami prijavljuju.
Autori su, međutim, napomenuli da ne mogu da isključe mogućnost da je rizik od autizma veći kod osoba koje su bile izložene izuzetno visokim nivoima pesticida ili kod onih koje imaju određenu genetsku predispoziciju.
Nalazi su objavljeni u vreme pojačanog interesovanja javnosti za istraživanja autizma, podstaknutog Kenedijevim zahtevima da se detaljnije ispituju mogući uzroci iz životne sredine.
Kenedijeva teza o uzrocima iz životne sredine
Kenedi uporno tvrdi da su faktori iz životne sredine odgovorni za ono što naziva "epidemijom autizma".
Nakon što je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u aprilu 2025. godine objavio izveštaj o učestalosti autizma, Kenedi je izjavio da je autizam posledica uticaja iz životne sredine, a ne isključivo genetike.
"Znamo da je reč o uticaju životne sredine. Mora biti tako", rekao je. „Geni ne izazivaju epidemije. Oni mogu stvoriti ranjivost, ali je potreban toksin iz životne sredine."
U okviru najavljenih istraživanja, Kenedi je rekao da će savezni zvaničnici ispitati niz potencijalnih faktora, uključujući pesticide, aditive u hrani, buđ, lekove, gojaznost, izloženost ultrazvuku i zagađivače u vodi.
On nije tvrdio da je definitivno dokazano da pesticidi izazivaju autizam, već smatra da ih treba detaljno istražiti kao jedan od mogućih faktora koji bi mogli da objasne porast broja dijagnoza.
Takve tvrdnje kritikovali su stručnjaci za autizam i javno zdravlje. Oni navode da postojeći dokazi ne podržavaju tezu da bi jedan toksin iz životne sredine mogao da objasni učestalost autizma.
Šta je poremećaj iz spektra autizma?
Autizam, odnosno poremećaj iz spektra autizma (PSA), jeste neurorazvojno stanje koje utiče na način na koji ljudi komuniciraju, uče i doživljavaju svet.
Stanje se definiše kao spektar, što znači da se karakteristike i potrebe za podrškom značajno razlikuju od osobe do osobe. Nekim autističnim osobama potrebna je značajna pomoć u svakodnevnom životu, dok druge žive potpuno samostalno.
Prema podacima CDC-a, karakteristike autizma mogu uključivati razlike u socijalnoj komunikaciji, poteškoće u tumačenju društvenih signala, ponavljajuća ponašanja, izrazito usmerena interesovanja i osetljivost na nadražaje poput zvuka ili svetlosti.
Naučnici su identifikovali stotine gena povezanih sa autizmom, dok stručna javnost uglavnom smatra da stanje nastaje kao rezultat složene kombinacije genetskih i faktora iz životne sredine.
Mnogi zagovornici prava autističnih osoba takođe naglašavaju da je autizam neurološka različitost, a ne bolest koju treba lečiti. Terminologija koja se koristi za opisivanje autizma i dalje je predmet rasprave među naučnicima, zdravstvenim stručnjacima i u samoj zajednici autističnih osoba.
Porast broja dijagnoza u SAD-u
Broj dijagnoza autizma dramatično je porastao tokom poslednjih nekoliko decenija, iako se istraživači ne slažu u potpunosti oko toga u kojoj meri taj porast odražava stvarnu učestalost autizma, a koliko je posledica promena u dijagnostici i veće svesti o ovom stanju.
CDC je 2025. godine objavio da je 2022. godine približno jedno od 31 deteta u SAD-u, uzrasta osam godina, imalo dijagnozu autizma.
Poređenja radi, u prethodnom izveštaju taj odnos bio je jedan prema 36, dok je 2000. godine, kada je počelo nacionalno praćenje, iznosio približno jedan prema 150.
Kenedi ove brojke koristi kao argument da faktori iz životne sredine uzrokuju nagli porast autizma.
Međutim, mnogi istraživači smatraju da su prošireni dijagnostički kriterijumi, bolji skrining, veća informisanost roditelja i lekara, kao i bolji pristup zdravstvenim i drugim uslugama, imali ključnu ulogu u povećanju broja dijagnoza.
Stručnjaci sa kojima su razgovarali PolitiFact i PBS navode da nije dokazano da je bilo koji pojedinačni faktor odgovoran za ovaj porast.
Umesto toga, smatraju da kombinacija promena u dijagnostičkoj praksi i sve boljeg razumevanja samog stanja objašnjava veliki deo ovog trenda.
Ovo naučno neslaganje dodatno je podstaklo raspravu o tome kako bi državne institucije trebalo da određuju prioritete u finansiranju istraživanja autizma.
Fokus studije: osobine povezane sa autizmom
Nova studija nije utvrđivala da li deca imaju dijagnozu poremećaja iz spektra autizma. Umesto toga, naučnici su merili osobine povezane sa autizmom, posebno socijalne poteškoće.
Istraživači su koristili standardizovane procene ponašanja sprovedene kada su deca krenula u školu. Procene su bile usmerene na izazove u socijalnoj komunikaciji i ponašanja koja se često ispituju u istraživanjima autizma.
Dobijene rezultate zatim su uporedili sa nivoima izloženosti pesticidima tokom trudnoće.
Korišćenje osobina povezanih sa autizmom, umesto formalnih dijagnoza, omogućilo je naučnicima da ispitaju da li je prenatalna izloženost pesticidima povezana sa karakteristikama koje se često javljaju kod autističnih osoba na širem uzorku populacije.
Nalazi ne isključuju mogućnost da drugi faktori iz životne sredine mogu uticati na razvoj mozga. Ipak, oni se pridružuju sve većem broju dokaza koji ukazuju na to da niske koncentracije pesticida, kojima je većina ljudi izložena kroz ishranu, verovatno ne predstavljaju objašnjenje za porast učestalosti autizma.
Za donosioce odluka i naučnike ova studija će verovatno postati deo sve intenzivnije rasprave o poreklu autizma.
Za Kenedija, koji je pesticide izdvojio kao jedan od potencijalnih faktora iz životne sredine, ovi rezultati predstavljaju značajan izazov njegovoj teoriji koja je poslednjih meseci privukla veliku pažnju javnosti.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)