Najnovije istraživanje je pokazalo da su ljudi koji su tokom života prolazili kroz teške ekonomske periode imali slabije rezultate na testovima pamćenja i kognitivnih sposobnosti, kao i znake ubrzanog starenja mozga.
Analizirani su podaci 2.759 osoba iz Velike Britanije, a rezultati su pokazali da su do 53. godine života ljudi koji su se suočavali sa finansijskim teškoćama imali slabije kognitivne funkcije u poređenju sa onima koji nisu imali dugotrajne probleme sa novcem.
"Nagomilavanje teškoća tokom mnogo godina povezano je sa najlošijim ishodima po zdravlje mozga, za razliku od povremenih perioda problema", rekao je Žak Vels, istraživač sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL).
Dugotrajne finansijske brige ostavljaju trag na mozgu
Osobe koje su se suočavale sa stalnim finansijskim problemima ili dugotrajnim niskim prihodima u ranoj i srednjoj odrasloj dobi postizale su slabije rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti u 53. godini, a do 71. godine kod njih su primećene značajne promene u mozgu, uključujući smanjenje njegove zapremine.
Istraživači su, međutim, primetili i da su ove osobe imale sporiji pad verbalnog pamćenja između 53. i 69. godine. To ukazuje da se najveći deo kognitivnog opadanja verovatno dogodio već tokom srednjih godina života.
Prema mišljenju autora studije, razlog bi mogao da bude taj što finansijska neizvesnost povećava opterećenje mozga. Stalna briga oko novca troši mentalne resurse koji su potrebni za pažnju, donošenje odluka i rešavanje problema.
"Dugotrajno iskustvo finansijskih teškoća u odraslom dobu može da izazove hronični stres u sistemima koji učestvuju u kognitivnim procesima i vremenom dovede do oštećenja kognitivnih sposobnosti", naveli su istraživači.
Ko je posebno ugrožen?
Studija je pokazala da posledice finansijskog stresa na starenje mozga mogu biti izraženije kod muškaraca, ljudi koji su odrastali u nepovoljnim socioekonomskim uslovima, osoba koje imaju genetske faktore rizika povezane sa Alchajmerovom bolešću.
Sprečavanje finansijskih problema može pomoći zdravlju mozga
Istraživači ističu da bi sprečavanje dugotrajne finansijske nesigurnosti moglo da doprinese zaštiti mozga od promena povezanih sa starenjem, uključujući kognitivni pad i bolesti poput demencije.
Demencija predstavlja jedan od najvećih globalnih zdravstvenih izazova. Procene pokazuju da je 2019. godine širom sveta živelo oko 57 miliona ljudi sa demencijom, dok se očekuje da bi taj broj do 2050. mogao da poraste na više od 150 miliona.
Zbog toga se naučnici sve više usmeravaju na pronalaženje takozvanih promenljivih faktora rizika, odnosno životnih okolnosti na koje se može uticati kako bi se usporilo starenje mozga i smanjila verovatnoća razvoja bolesti.
U vreme kada se veliki broj domaćinstava širom sveta suočava sa rastom troškova života i finansijskim pritiscima, autori studije ističu da rezultati dodatno ukazuju na važnost pomoći ljudima koji su ekonomski najugroženiji.
"Naši rezultati ukazuju da podrška ljudima koji se suočavaju sa finansijskim teškoćama i smanjenje dugotrajnog siromaštva mogu pomoći i u prevenciji kognitivnog opadanja i budućih slučajeva demencije", rekla je Praveeta Patalaj, glavna autorka istraživanja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)