Dok šest miliona navijača putuje širom Severne Amerike zbog Svetskog prvenstva u fudbalu 2026, zdravstvene vlasti pažljivo prate svaki mogući znak izbijanja zaraznih bolesti.
Muško Svetsko prvenstvo 2026, koje se istovremeno održava u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama, okupiće više od šest miliona ljudi u tri zemlje domaćina.
Kao i kod svakog velikog međunarodnog događaja, stručnjaci za javno zdravlje i zdravstvene institucije budno motre na pojavu eventualnih žarišta ili grupisanja slučajeva bolesti koja bi mogla da ugroze zdravlje učesnika i posetilaca.
U okviru Georgetown University u Vašingtonu, Rebeka Kac zajedno sa kolegama vodi Centar za operacije zdravstvene bezbednosti (Health Security Operations Center), nezavisni koordinacioni tim koji prati pretnje od zaraznih bolesti povezane sa turnirom.
"Masovna okupljanja su veoma složena. Uvek postoje rizici od širenja zaraznih bolesti kada se okupi veliki broj ljudi", rekla je Kac za Euronews Health.
Složenost turnira koji se igra u tri države
Od 11. juna do 19. jula više od šest miliona ljudi putovaće kroz tri zemlje domaćina, dok će se ogromne mase navijača okupljati na stadionima i u gradovima širom kontinenta.
Takvi uslovi predstavljaju poseban izazov za sisteme javnog zdravlja i zahtevaju pojačan nadzor.
"Ovaj događaj je naročito komplikovan jer uključuje tri različite države i više od 48 različitih jurisdikcija kada se uzmu u obzir baze reprezentacija i stalna kretanja ljudi između njih", objasnila je Kac.
Tim svakodnevno objavljuje izveštaje o zdravstvenoj situaciji, prati pojavu novih rizika i procenjuje koje reprezentacije mogu biti izloženije opasnosti u zavisnosti od mesta gde borave ili gde igraju naredne utakmice.
Koje bolesti se najviše prate?
Neke bolesti predstavljaju standardan rizik na velikim okupljanjima ljudi. Među njima su polno prenosive infekcije, stomačne i crevne infekcije, respiratorne bolesti.
Međutim, postoje i bolesti koje su karakterističnije za region u kojem se održava turnir.
"Pratimo veliki broj različitih patogena, ali trenutno su nam male boginje na vrhu liste prioriteta. Zabeleženi su slučajevi u SAD, Kanadi i Meksiku", rekla je Kac, dodajući da stručnjaci veoma pažljivo prate situaciju u pojedinim područjima gde će se igrati utakmice ili gde su smeštene reprezentacije.
Pod nadzorom su i denga groznica, hepatitis A, mpoks (nekada poznat kao majmunske boginje).
"Sve su to bolesti koje tradicionalno pratimo tokom velikih međunarodnih događaja", navela je ona.
Da li postoji opasnost od ebole?
Trenutno jedna od najvećih zdravstvenih briga na globalnom nivou jeste epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi.
"Cela svetska zdravstvena zajednica veoma pažljivo prati situaciju u DR Kongu. Reč je o ozbiljnom problemu i ulažu se veliki napori kako bi se pomoglo vlastima u Kongu i Ugandi da obuzdaju širenje bolesti", rekla je Kac.
Ministarstvo zdravlja Konga potvrdilo je 782 slučaja zaraze i 181 smrtni ishod u okviru zdravstvene krize koja je izazvala zabrinutost širom sveta.
Sjedinjene Države već su uvele ograničenja za putnike koji dolaze iz pogođenih područja i pozvale druge zemlje da učine isto.
Ipak, prema proceni stručnjaka, rizik da ebola predstavlja ozbiljnu pretnju tokom Svetskog prvenstva trenutno je nizak.
"S obzirom na način prenosa ebole i mere koje su već uvedene radi suzbijanja epidemije, ne smatramo da ona trenutno predstavlja značajnu opasnost za javnost ovde", istakla je Kac.
Reprezentacija Konga stigla je 11. juna u Hjuston, gde se priprema za prvi meč protiv Portugal zakazan za 17. jun.
Prema izveštaju Centra za operacije zdravstvene bezbednosti od 12. juna, nijedan igrač niti član stručnog štaba nije boravio u Kongu tokom prethodnih 21 dana.
Otpadne vode kao tajno oružje u otkrivanju zaraza
Jedan od najmoćnijih alata koje stručnjaci koriste jeste analiza otpadnih voda - tehnologija koja postoji decenijama, ali je široku primenu dobila tokom pandemije COVID-19.
"Pokazalo se da je to izuzetno moćan izvor podataka za nadzor nad zaraznim bolestima", rekla je Kac.
Prema njenim rečima, stručnjaci su sposobni da u ogromnoj količini podataka pronađu i najmanji trag opasne bolesti.
"Ako se negde pojavi makar jedan slučaj ebole, oni će ga otkriti."
Takvi sistemi ranog upozoravanja omogućavaju stručnjacima da na vreme identifikuju potencijalne pretnje i obaveste zdravstvene vlasti pre nego što situacija preraste u ozbiljan problem.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)