Smanjenje zagađenja, u skladu sa Akcionim planom EU za nultim zagađenjem, moglo bi da unapredi mentalno zdravlje širom Evrope, navodi se u saopštenju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Izveštaj govori o vezama između zagađenja vazduha, buke i hemijskog zagađenja i problema sa mentalnim zdravljem, kao i mogućnostima za delovanje, uključujući rešenja zasnovana na prirodi.
Značajna povezanost izloženosti zagađenju (posebno zagađenju vazduha, buci i hemikalijama) i problema sa mentalnim zdravljem pojavljuje se u naučnim studijama, iako je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdila jasna uzročno-posledična veza, pokazuje izveštaj EEA pod nazivom "Zagađenje i mentalno zdravlje: aktuelni naučni dokazi".
Poremećaji mentalnog zdravlja nastaju usled brojnih faktora (genetika, socijalni, ekonomski, psihološki i životni faktori itd.), od kojih neki još nisu u potpunosti razjašnjeni. Zagađenje se sve više razmatra kao jedan od faktora koji tome značajno doprinose.
Evropa je u proteklih 25 godina zabeležila značajan porast učestalosti i rasprostranjenosti poremećaja mentalnog zdravlja. Oni su 2023. godine predstavljali osmi najčešći uzrok smrti.
Neki od primera koji se pominju u izveštaju, a povezani su sa mentalnim problemima:
Zagađenje vazduha:
- zagađenje vazduha tokom kritičnih faza razvoja mozga, na primer tokom trudnoće, detinjstva i rane adolescencije, povezano je sa strukturnim i funkcionalnim promenama mozga;
- dugotrajna izloženost lošem kvalitetu vazduha (uglavnom PM2.5 i NO2) povezana je sa većom učestalošću ili povećanim rizikom od pojave depresije;
- kratkotrajna izloženost povezana je sa pogoršanjem simptoma šizofrenije.
Buka iz životne sredine:
- povećanje buke drumskog saobraćaja povezano je sa blagim porastom rizika od depresije (3%) i anksioznosti (2%);
- izloženost buci je povezana sa učestalijim problemima u ponašanju dece, što potom utiče na njihovo mentalno blagostanje;
- zabeležen je značajan porast stope samoubistava od 2,2% na svakih 10 dB povećanja buke železničkog saobraćaja;
- meta-analiza je pokazala porast rizika od depresije od 12% na svakih 10 dB povećanja buke avio-saobraćaja.
Hemikalije:
- prenatalna ili izloženost dece olovu (Pb) povezana je i sa depresijom i sa šizofrenijom;
- izloženost duvanskom dimu dosledno je povezana sa depresijom i šizofrenijom, naročito kod osetljivih grupa poput dece i trudnica;
- studije su utvrdile povezanost između prenatalne izloženosti bisfenolu A (BPA) i depresije, kao i anksioznosti u detinjstvu.
Šta se može učiniti?
Iako su potrebna dodatna istraživanja, postojeći dokazi potvrđuju potrebu za potpunom primenom zakona EU i daljim smanjenjem izloženosti zagađenju.
Nalazi naglašavaju značaj pristupa "Jedno zdravlje" (One Health), koji prepoznaje međusobnu povezanost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.
To se ne odnosi samo na smanjenje zagađenja. Rešenja zasnovana na prirodi mogu se koristiti za unapređenje mentalnog zdravlja, fizičke aktivnosti i društvene kohezije kroz pristup zelenim i plavim površinama (aktivnosti na vodi ili u blizini vode). Terapijski pristupi zasnovani na prirodi razvijani su poslednjih decenija, a mogu da obuhvataju baštovanstvo, vežbanje u prirodi i boravak u šumi. Ove aktivnosti su imale određene pozitivne efekte na mentalno zdravlje.
(EUpravo zato/Europa.eu)