Nasleđeni geni igraju znatno značajniju ulogu u tome koliko dugo ćemo živeti nego što su naučnici ranije pretpostavljali, pokazuje novo istraživanje.
Dosadašnje studije procenjivale su da genetika utiče na životni vek u rasponu od šest do 33 odsto.
Međutim, novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Science sugeriše da taj uticaj može da iznosi i do 55 odsto.
"Na dužinu života utiče čitav niz faktora, od načina života i genetskog nasleđa, do puke slučajnosti", objašnjava Ben Šenhar, glavni autor studije sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu.
Kako dodaje, "čak i genetski identične jedinke, koje žive u sličnim uslovima, ne umiru u isto vreme."
Cilj istraživanja bio je da se preciznije utvrdi koliki deo razlika u životnom veku među ljudima može da se pripiše genetici, a koliki faktorima iz okruženja i životnim okolnostima.
Prema Šenharovim rečima, analiza pokazuje da genetika i ostali faktori učestvuju gotovo podjednako, svaka strana sa oko 50 odsto uticaja.
Naučnici su ponovo analizirali podatke iz ranijih studija na blizancima i uočili da u tim istraživanjima često nisu uzimani u obzir uzroci smrti, poput nasilja, nesreća ili zaraznih bolesti.
Umesto toga, beležila se samo starost u trenutku smrti, što je moglo da dovede do pogrešnih zaključaka.
Na primer, ako jedan blizanac doživi 90 godina i umre prirodnom smrću, a drugi premine u 30. godini zbog infekcije, to može da iskrivi procenu stvarnog uticaja genetike na dugovečnost.
Kada su istraživači u novu analizu uključili činjenicu da se sklonost ka infekcijama i padovima povećava sa godinama, rezultati su i dalje pokazali da genetika učestvuje sa oko polovine ukupnog očekivanog životnog veka.
"Ovaj procenat nije proizvoljan", rekao je Šenhar za NBC News.
Prema njegovim rečima, "ukoliko pogledate studije blizanaca o gotovo bilo kojoj ljudskoj osobini, često se dolazi do sličnog odnosa od 50 odsto."
On dodaje da se to vidi i kod procesa starenja, poput uzrasta u kojem nastupa menopauza, čija je nasledna komponenta takođe približno polovina.
Posebno su zanimljivi primeri ljudi koji žive duže od sto godina.
"Stogodišnjaci ne dožive te godine pukom srećom. Oni poseduju zaštitne gene koji ih štite od najštetnijih posledica starenja", zaključuje Šenhar.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)