Autoimune bolesti danas predstavljaju jedan od najvećih medicinskih izazova, jer imuni sistem, zamišljen da nas štiti, iz nepoznatog razloga počinje da napada sopstveno telo.
Ova hronična oboljenja, kojih ima više od stotinu, mogu zahvatiti gotovo svaki organ i pogađaju milione ljudi, naročito žene. Broj obolelih raste, simptomi su često nejasni, dijagnoza je komplikovana, a lečenje dugotrajno i skupo.
Ipak, savremena istraživanja donose novu nadu: naučnici širom sveta pokušavaju da otkriju prve okidače bolesti i razviju terapije koje bi mogle da "resetuju" imuni sistem, umesto da samo ublažavaju posledice.
Evo šta je do sada poznato.
Naš imuni sistem ima i svoju tamnu stranu: njegova uloga je da nas štiti od mikroba i drugih pretnji, ali ponekad se "izopači" i počne da napada sopstvene ćelije i tkiva.
Autoimune bolesti mogu zahvatiti gotovo svaki deo tela i pogađaju desetine miliona ljudi. Najčešće se javljaju kod žena, ali se mogu razviti kod bilo koga, i kod odraslih i kod dece, a broj obolelih raste.
Nova istraživanja bude nadu da bi buduće terapije mogle da idu dalje od pukog ublažavanja simptoma. U toku su desetine kliničkih ispitivanja čiji je cilj da "ponovo podese" poremećeni imuni sistem.
Najveću pažnju privlači CAR-T terapija, prvobitno razvijena za lečenje karcinoma, koja je u ranim fazama pokazala obećavajuće rezultate kod lupusa, miozitisa i još nekih bolesti.
Ona uništava B ćelije imunog sistema i "loše" i "normalne", uz teoriju da će nove, koje se kasnije stvore, biti zdravije i pravilnije funkcionisati.
Postoje i istraživanja koja pokušavaju da odlože razvoj autoimunih bolesti, inspirisana lekom koji može da uspori pojavu simptoma kod osoba pod rizikom od dijabetesa tip 1.
"Ovo je verovatno najuzbudljiviji period u istoriji istraživanja autoimuniteta", kaže dr Amit Saksena, reumatolog sa njujorškog univerziteta NYU Langone Health.
Šta su autoimune bolesti?
Autoimune bolesti predstavljaju grupu hroničnih oboljenja, preko 100 različitih, koja mogu biti blaga, ali i životno ugrožavajuća.
Naziv obično zavisi od toga koji deo tela napadaju.
Reumatoidni i psorijazni artritis oštećuju zglobove, Šegrenova bolest izaziva suva usta i oči, miozitis i mijastenija slabe mišiće, a lupus može da zahvati gotovo svaki organ: kožu, zglobove, bubrege, pluća i srce.
Te bolesti su nepredvidive, ljudi se ponekad osećaju dobro mesecima, a onda iznenada dožive težak "napad" bez jasnog razloga.
Zašto je dijagnoza toliko teška?
Autoimune bolesti često počinju nejasnim, povremenim simptomima koji liče na druge zdravstvene probleme. Mnoge imaju preklapajuće simptome, pa se reumatoidni artritis, Šegrenova bolest ili lupus mogu zamaskirati kao neka druga stanja.
Dijagnostika obično zahteva niz testova, uključujući i analize krvi koje traže pogrešno usmerena antitela, ali je presudno iskustvo lekara i praćenje kliničke slike.
Nekim pacijentima treba više godina i više specijalista pre nego što dobiju tačnu dijagnozu.
Postoje napori da se to poboljša, poput novih smernica za dijagnostikovanje multiple skleroze, koje se sada aktivno predstavljaju lekarima.
Kako imuni sistem "skrene s puta"?
Imuni sistem je izuzetno složen mehanizam sastavljen od ćelija koje prepoznaju opasnosti, onih koje napadaju uljeze i "čuvara reda" koji gase reakciju kada opasnost prođe.
Najvažnije je da razlikuje šta je strano, a šta pripada našem telu, proces koji se zove tolerancija.
Ako se omakne neka "zbunjena" imuna ćelija ili antitelo, ili ako sistem ne uspe da "ugasí" reakciju nakon infekcije, postepeno se razvija autoimuna bolest.
Okidači su često u okruženju
Većina autoimunih bolesti ne potiče od jednog, specifičnog genetskog defekta.
Umesto toga, određene varijante gena povećavaju sklonost ka bolesti, ali je obično potreban spoljašnji okidač - infekcija, pušenje, hemikalije ili zagađenje.
Naučnici sve više proučavaju molekularne mehanizme koji stoje iza prvih varnica.
Na primer, preaktivni neutrofili, vrsta belih krvnih zrnaca, sumnjiče se za ključnu ulogu u lupusui reumatoidnom artritisu.
Nova saznanja: virusi i lupus
Epštajn-Bar virus (EBV), koji gotovo svi prebole u mladosti i koji ostaje uspavan u organizmu, već je povezan sa multiplom sklerozom, a nova istraživanja ukazuju da može biti okidač i za lupus.
Naučnici sa Stanforda otkrili su da se virus može "sakriti" u malom broju B ćelija imunog sistema i povremeno ih podstaći da pređu u zapaljivo stanje, što može pokrenuti lančanu autoimunu reakciju.
I dalje nije jasno zašto većina ljudi koja je imala EBV nikada ne razvije lupus, ali ovo otkriće predstavlja važan trag o dugoročnom uticaju infekcija.
Zašto su žene najugroženije?
Oko 80% osoba sa autoimunim bolestima su žene, najčešće mlađe i sredovečne.
Hormoni igraju veliku ulogu, ali i genetika: žene imaju dva X hromozoma, a nepravilnosti u njihovom "isključivanju" mogu povećati rizik za autoimunost.
Ipak, muškarci nisu pošteđeni.
Jedna teška bolest - VEXAS sindrom - otkrivena je tek 2020. godine, najčešće pogađa muškarce starije od 50 godina i izaziva upale, zgrušavanje krvi, otežano disanje i noćno znojenje.
Rizik varira i po etničkim grupama: lupus je češći kod crnkinja i Latinoamerikanki, dok Skandinavci i severni Evropljani češće oboljevaju od multiple skleroze.
Lečenje: komplikovano, dugotrajno i skupo
Globalno tržište lekova za autoimune bolesti procenjuje se na oko 100 milijardi dolara godišnje, bez uračunatih troškova poseta lekarima i izgubljenih radnih dana, s obzirom na to da je terapija uglavnom doživotna.
Donedavno su se mnoge od ovih bolesti lečile gotovo isključivo visokim dozama steroida i lekovima koji potiskuju imuni sistem, što nosi rizik od infekcija i nekih vrsta karcinoma.
Danas postoje preciznije terapije koje gađaju određene molekule i manje narušavaju imunitet, ali je za mnoge bolesti lečenje i dalje metoda pokušaja i greške, i često treba vremena da se pronađe kombinacija koja najbolje pomaže konkretnom pacijentu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)