Stručnjaci tvrde da veštačka inteligencija može biti snažna podrška zdravstvenim radnicima, ali upozoravaju da, ako sistemi budu previše komplikovani, lekarima u bolnicama samo može povećati obim posla.
Na Svetskom zdravstvenom samitu u Berlinu otvorena je debata o sve većem pritisku pod kojim rade lekari hitne pomoći i opšte prakse širom sveta. Dugi radni sati, administrativne obaveze i mentalna iscrpljenost postali su svakodnevica u zdravstvenim sistemima.
Direktor samita, profesor Aksel Priz, istakao je da je trenutna situacija alarmantna i da birokratija guši osnovnu svrhu lekarskog poziva.
"Mnogi lekari, ali i drugi zdravstveni radnici, osećaju da više ne rade ono za šta su se školovali - da budu uz pacijente. Umesto toga, hrane birokratsku mašinu koja ne prestaje da raste", rekao je Priz.
AI kao rešenje - ili novi problem?
Iako se AI često predstavlja kao lek za sve, Priz podseća da su u prošlosti digitalni sistemi znali da stvore više problema nego koristi.
"Jedan od glavnih razloga zašto su lekari u SAD-u doživeli talas sagorevanja u poslednjih 20 godina upravo je uvođenje digitalnih sistema. Ali ti sistemi nisu bili pametni, bili su glupi. Lekari su morali da klikću po svakom polju i rade duplo više", objasnio je.
AI može pomoći ako se pravilno koristi
Veštačka inteligencija ima potencijal, ali samo ako se temelji na kvalitetnim i raznovrsnim podacima.
Priz upozorava da, ako se AI trenira na osnovu neadekvatnih podataka, poput isključivo američkih, sistem neće funkcionisati dobro u Africi ili Aziji. Takođe, i rodna neravnopravnost u podacima predstavlja ozbiljan problem.
Još jedna tema su zaštita privatnosti i podataka, koja često izaziva zabrinutost. Priz smatra da postoji određena doza licemerja.
"Ljudi danas bez problema dele lične podatke na društvenim mrežama, ali su vrlo oprezni kada se ti podaci koriste u zvanične svrhe, poput zdravstva. A meni je, recimo, draže da moje podatke ima klinika 'Šarite', nego Amazon ili Gugl."
Tri sata dnevno gubi se na papirologiju
Prema istraživanju lekarskog sindikata Marburger Bund iz 2020. godine, lekari u nemačkim bolnicama svakodnevno potroše u proseku tri sata na administraciju, što je vreme koje bi mogli provesti sa pacijentima.
To direktno pogađa 60% lekara u zemlji.
Zaključak samita je jasan: AI može biti deo rešenja, ali samo ako se pametno implementira i prati konkretnim političkim merama. U suprotnom, digitalizacija će lekare dodatno opteretiti i ubrzati put ka sagorevanju.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)