Prema studiji iz 2023.godine objevljenoj u Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports, između 15 i 20 odsto olimpijskih sportista ima astmu.
Ista studija dolazi do podataka da je do 80 odsto sportista pogođeno astmom izazvanom vežbanjem (EIB).
Astma je hronična bolest pluća koja uzrokuje upalu i sužavanje malih disajnih puteva. Simptomi uključuju kratak dah, kašalj, šištanje i stezanje u grudima koje mogu izazvati potencijalno po život opasan napad astme kada je on većeg intenziteta.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2019. godini bilo je 455.000 smrtnih slučajeva povezanih sa ovim stanjem širom sveta.
Inhalatori se propisuju kao tretman u dva oblika: preventivni inhalatori koji se koriste svakodnevno, i inhalatori za ublažavanje simptoma, kada je to potrebno. Iako se najčešće dijagnostikuje u ranom detinjstvu, astma se može razviti iu odraslom dobu.
Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (NHS) navodi genetiku, alergije, zagađenje i plućne infekcije kao potencijalne uzročnike ove bolesti. Ipak, nedostaju naučni dokazi koji bi to definitivno potvrdili.
Zašto se toliko olimpijaca bore sa astmom?
Vežbe visoke izdržljivosti izazivaju simptome kod devet od 10 ljudi sa astmom, prema Asthma + Lung UK, neprofitnoj organizaciji. Slična situacija je i sa onima bez prethodno dijagnostikovane astme, prema podacima ove organizacije.
„Ako ste elitni sportista, dvostruko je veća verovatnoća da ćete doživeti stanje povezano sa astmom od onih koji se ne bave profesionalnim sportom", navodi Džon Dikinson, profesor sporta i nauka o vežbanju na Univerzitetu iz Kenta.
Astma izazvana vežbanjem, odnosi se na soj astme koji je izazvan napornim fizičkim aktivnostima, posebno u hladnim i suvim uslovima.
"Kada vežbate udišete više vazduha, pa mnogo vazduha ulazi kroz našu usnu šupljinu. Dakle, dok uđe u naša pluća, on je prilično suv, nije filtriran i ni zagrejan", pojasnio je Dikinson.
"Disajni putevi sportista koji imaju astmu povezanu sa vežabnjem tako dehidriraju jer moraju da ovlažuju vazduh koji su upravo udahnuli. To izaziva neku vrstu zapaljenskog odgovora organizma i onda dobijete suženje mišića oko disajnih puteva", dodao je on.
Veća je verovatnoća da će to uticati na sportistekoji vežbaju na hladnom vazduhu, kao što su skijaši, profesionalni biciklisti i trkači na stazi.
Plivači su imali najšešću pojavu astme u poređenju sa drugim vodenim sportovima, pokazala je studija objavljena u časopisu Journal of Allergi and Clinical Immunologi.
Smatra se da je to zbog nusprodukata hlora na površini bazena, koji mogu iritirati pluća.
„Jedan od problema koje imaju plivači je supstanca koja se stvara kada hlor čisti bazen, i ovaj gas trihloramin, se nalazi tik iznad površine vode", rekao je Dikinson.
„Da smo rekreativni plivači koji to udišu po sat vremena 3 ili 4 puta nedeljno, to nije problem, ali elitni plivači koji to udišu pet sati dnevno, šest dana u nedelji, na taj način su izloženiji i to čini njihove disajne puteve više osetljivim, pa je veća je verovatnoća da će imati problem sa astmom", pojasnio je on.
Kako se astma uzrokovana vežbanjem leči na Olimpijadi?
Učesnicima Olimpijade sa dijagnozom astme dozvoljeno je da koriste inhalatore tokom Igara, ali treba da vode računa o vrsti inhalatora koji koriste i doziranju.
Oni koji sadrže glukokortikoide su u redu, ali inhalirani beta-2 agonisti koji opuštaju mišiće disajnih puteva su uglavnom zabranjeni izvan određenih doza od strane Svetske antidoping agencije (VADA).
„Većina zabranjenih stvari su lekovi koji opuštaju mišiće oko disajnih puteva koji se nazivaju beta-2 agonisti, i neće ih dati astmatičarima osim ako nisu zaista teški astmatičari", rekao je Dikinson.
„Inhalacijske doze beta-2 agonista su dozvoljene, ali samo do određenih količina. Tako, na primer, plavi inhalatori koje vidite da ljudi često koriste, sportistima je dozvoljeno samo šest inhalacija tog inhalatora u periodu od osam sati", navodi on.
Umesto toga, ključna je čvrsta strategija prevencije.
"Jedan od inhalatora za prevenciju naziva se inhalacioni kortikosteroid. Iako ima steroid u nazivu, to je inhalacioni kortikosteroid, tako da ne deluje generalno na telo, deluje samo u plućima, tako da sportisti zapravo nisu nisu ograničeni u tome koliko mogu da ga koriste", dodao je Dikinson.
Mnogi sportisti su postigli neverovatne rezultate uprkos tome što imaju astmu.
Britanska trkačica na duge staze Paula Radcliffe, kojoj je kao tinejdžerka dijagnostifikovan bronhospazam izazvan vežbanjem (EIB), držala je svetski rekord u maratonu za žene 16 godina, dok je američka trkačica na stazi i astmatičarka Jackie Joiner-Kersee osvojila šest olimpijskih medalja tokom karijere, od kojih su tri bile zlatne.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)