Nedavno se u medijima pojavila informacija da bi Beograd u narednom periodu mogao da dobije naselje sa oko 3.500 tzv. "priuštivih" stanova, a najverovatnija lokacija je nekadašnja industrijska zona u Rakovici.
Navodno, iza projekta stoji biznismen Miroslav Mišković (ne taj na koga ste pomislili već preduzetnik koji decenijama posluje u Pragu).
Prema njegovim rečima, priuštivi stanovi "ne znače odmah loš kvalitet ili gradnju. Naprotiv", prenela je Ekapija.
I dok razmišljamo da li će se to zaista obistiniti, možemo da se prisetimo i drugih primera pretvaranja nekadašnjih industrijskih zona u stambena naselja ili nešto drugo. To nije novost, takvih poduhvata ima svuda u svetu, pa i u našoj prestonici, pomenimo samo Silose koji su pretvoreni u oazu. Ideja je jednostavna - zašto bismo gradili novu infrastrukturu kada možemo da iskoristimo staru. Osim toga, održivost je jedan od pojmova koji se danas dosta vrednuje.
Problem je što se većina starih objekata ruši, a na njihovim mestima onda niču luksuzne zgrade dok se manje misli upravo na to - priuštivost.
Kako je za EUpravo zato rekao Majkl Lafond, direktor Instituta za kreativnu održivost u Berlinu, ponovna upotreba zgrada je rastući trend u Nemačkoj.
"Nekad se to radi iz idealističkih želja, ali nekad i iz neophodnosti", objasnio je Lafond.
Govoreći o spasavanju zgrada, pokazao nam je najbolji primer. U pitanju je objekat nekadašnjeg Zavoda za statistiku (Haus der Statistik) koji se nalazi na sjajnoj lokaciji u Berlinu, nedaleko od poznatog trga Aleksanderplac.
Haus der Statistik je važan deo istorije Istočnog Berlina, ali i primer za mnoge gradove kako se stari objekti mogu iskoristiti za nešto novo, ali u službi naroda, ne preduzetnika.
Glavno mesto za špijuniranje - na odličnoj lokaciji
Zavod za statistiku na Aleksanderplacu čine tri povezane zgrade koje pokrivaju 46.000 kvadrata, visoke 9 ili 11 spratova, a izgrađene su 1968. godine. Služile su kao Nacionalni ured za statistiku Istočne Nemačke. Jednom rečju, tamo su se prikupljali podaci o građanima. Čime se bave, gde se kreću, o čemu razgovaraju.
Nekada je tamo radilo oko 2.900 ljudi, a najviša tri sprata su isključivo bila namenjena Štaziju, ozloglašenoj tajnoj policiji DDR (Nemačka Demokratska Republika ili Istočna Nemačka).
Kada je pao Berlinski zid i došlo do ponovnog ujedinjenja, vlasti su građanima omogućile pristup dokumentima kako bi sami videli da li su u prošlosti bili špijunirani i koliko, ko ih je izdao ili kome su sami napakostili.
Samo u prvoj godini je podneto 520.000 zahteva, a to se do 2011. povećalo na 2,75 miliona, preneo je "Gardijan".
Nakon toga je prostorije preuzeo Federalni zavod za statistiku. Kada su i oni 2008. napustili zgradu,
Zanimljivo je da je unutra struje i dalje bilo, a i nadzorne kamere su radile, pa su snimale znatiželjnike koji bi ponekad šetali dugačkim hodnicima.
Okolina se brzo menjala i razvijala, a Zavod je čekao planove o renoviranju, uništenju ili prodaji.
Kada je 2015. Nemačka otvorila vrata migrantima, bilo je i planova da se objekat preda izbeglicama, ali je to bilo suviše komplikovano.
Statistik je tako ležao na najpoželjnijem gradskom zemljištu na kome su mnogi želeli da izgrade luksuzne stanove koje, pak, većina građana ne bi mogla da priušti.
Ipak, organizacija 'Allianz bedrohter Berliner Atelierhäuser' (AbBA) koja se zalagala za priuštivo stanovanje i prostor za umetnike bila je frustrirana što je tolika zgrada prazna u vreme kada je mnogim ljudima potrebno mesto za življenje, ali i druženje.
Zato su došli na sjajnu ideju.
"Ovde će biti izgrađen prostor za umetnost, kulturu i društvene aktivnosti", pisalo je na baneru koji su okačili na zgradu Zavoda za statistiku. Poruka je bila šala, ali i neka vrsta protesta i kritike vlasti.
Ispod banera su održali i konferenciju za medije gde su zahvalili lokalnim vlastima na dozvoli za projekat.
Zanimljivo, vlastima su privukli pažnju i za nekoliko nedelja su sa gradskim čelnicima razgovarali kako da njihova zamisao postane realnost.
"AbBA" se udružila sa drugim inicijativama kako bi se kreirao "demokratski" plan za zgradu. Ubrzo je Grad Berlin 2017. postao vlasnik zemljišta, a aktivisti su imenovani kao zvanični partneri projekta.
Svaki građanin koji je imao neko mišljenje, predlog ili sugestiju, mogao je da ga iznese, pa je finalni koncept predstavljen 2019. Odlučeno je da će u ovom zdanju velike, ali i mučne istorije biti smeštene gradske i opštinske kancelarije, stanovi, vrtić kao i prostor za umetnike, okupljanja i slično.
Stariji, izbeglice, manje porodice i studenti će imati prednost. Stanovi u državnom vlasništvu će biti namenjeni rentiranju, a ne kupovini, a biće ih 290 od kojih će polovina biti tzv. socijalni stanovi.
Iako će biti potrebne godine da se sve obnovi i da svi delovi zgrade budu bezbedni za korišćenje, zamisao i dan-danas predstavlja veliki uspeh koji, ukoliko bude uspešan, može da posluži kao primer i drugim gradovima u svetu kako se mogu razvijati urbana područja na korist zajednice.
(EUpravo zato)