Kandidate za komesare trenutno saslušavaju članovi Evropske komisije kako bi potvrdili njihove kompetencije. Majkl Mekgrat, kandidat za novog komesara za pravosuđe, tokom svog izlaganja naveo je da je silovanje "odvratan zločin", a EU još ima posla u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama.
"Važno je da postoji ujednačenost i doslednost u svim državama članicama u pogledu rada na tom polju", rekao je Irac i dodao da bi, ukoliko budu potrebne dalje akcije nakon primene prvog Zakona o borbi protiv nasilja nad ženama, razmotrio predlog da se rodno zasnovano nasilje doda na listu EU-zločina.
Ranije ove godine, EU je usvojila direktivu za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je uključivala nove kazne za one koji su počinili zločine nad javnim ličnostima, novinarima i aktivistima za ljudska prava i nova pravila za zabranu prisilnog braka i sakaćenja ženskih genitalija.
Ali nova pravila EU, koja države članice moraju da usvoje do 2027. godine, izostavljaju silovanje - definisano kao odnos bez pristanka - kao EU zločin zbog nedostatka konsenzusa među državama članicama.
Tokom saslušanja, evroposlanica Asita Kanko iz grupe ekstremno desničarskih evropskih konzervativaca i reformista (Belgija/ECR) pitala je Mekgrata koji su njegovi planovi da osigura da silovanje bude jednako kriminalizovano širom EU.
Irski kandidat, koji je već dobio prvo zeleno svetlo od poslanika u Evropskom parlamentu, rekao je da Komisija može da podstakne države članice da uvedu koncept pristanka prilikom unošenja direktive u nacionalno zakonodavstvo.
Inače, definicije silovanja zasnovane na pristanku trenutno postoje u zemljama poput Belgije, Grčke, Irske, Španije i Švedske.
Komisija EU je prvi put predložila direktivu 8. marta 2022. kako bi se ujedinila pravila u celom bloku koja kriminalizuju niz krivičnih dela, uključujući sajber nasilje, sakaćenje ženskih genitalija i silovanje. Ovo poslednje je brzo dovelo do sukoba između Evropskog parlamenta i Saveta.
Dok su se poslanici Evropskog parlamenta složili oko potrebe i mogućnosti uključivanja kriminalizacije odnosa bez pristanka u Direktivu, prestonice EU su bile podeljene oko pravnog mišljenja Saveta u kojem se tvrdilo da je to van pravne nadležnosti bloka.
Uprkos višemesečnim intenzivnim pregovorima, Savetu je nedostajala većina potrebna za predlog i na osnovu toga da je bolji "ikakav zakon nego nikakav", Skupština je na kraju prihvatila.
"Dok marširamo napred, setimo se ovog trenutka kao prvog istorijskog koraka u jačanju prava žena i osvetljavanju puta ka budućnosti u kojoj svaka žena može da živi oslobođena straha i ugnjetavanja", naveo je jedan od vodećih poslanika Evropskog parlamenta u predmetu, Evin Incir, nakon što je parlament odobrio nova pravila.
Parlament i Savet su se složili da Komisija treba da izveštava svakih pet godina o položaju žena i devojčica širom EU i potrebi da se preispita Direktiva.
Prema podacima, dve od deset žena u EU doživele su fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera ili prijatelja.
Rodno zasnovano nasilje je takođe povezano sa procenjenim godišnjim društvenim troškovima od 290 miliona evra na nivou EU.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)