Tokom saslušanja za njegovu potvrdu u utorak, irski kandidat za novog komesara za pravosuđe Majkl Mekgrat, naveo je da je silovanje "odvratan zločin", a EU još ima posla u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama.
"Važno je da postoji ujednačenost i doslednost u svim državama članicama u pogledu rada u tom pogledu", rekao je irski liberalni kandidat, dodajući da ukoliko budu potrebne dalje akcije nakon primene prvog zakona o borbi protiv nasilja nad ženama, razmotrio bi predlog da se rodno zasnovano nasilje doda na listu EU-zločina.
Ranije ove godine, EU je usvojila direktivu za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je uključivala nove kazne za one koji su počinili zločine nad javnim ličnostima, novinarima i aktivistima za ljudska prava i nova pravila za zabranu prisilnog braka i sakaćenja ženskih genitalija.
Ali nova pravila EU, koja države članice moraju da primene do 2027. godine, izostavljaju silovanje -- definisano kao odnos bez pristanka - kao EU zločin zbog nedostatka konsenzusa među državama članicama.
Tokom saslušanja, evroposlanica Asita Kanko iz grupe ekstremno desničarskih evropskih konzervativaca i reformista (Belgija/ECR) pitala je Mekgrata koji su njegovi planovi da osigura da silovanje bude jednako kriminalizovano širom EU.
Irski kandidat, koji je već dobio prvo zeleno svetlo od poslanika u Evropskom parlamentu, rekao je da Komisija može da podstakne države članice da uvedu koncept pristanka prilikom unošenja direktive u nacionalno zakonodavstvo.
Inače, definicije silovanja zasnovane na pristanku trenutno postoje u zemljama poput Belgije, Grčke, Irske, Španije i Švedske.
Komisija EU je prvi put predložila direktivu 8. marta 2022. kako bi se ujedinila pravila u celom bloku koja kriminalizuju niz krivičnih dela, uključujući sajber nasilje, sakaćenje ženskih genitalija i silovanje. Ovo poslednje je brzo dovelo do sukoba između Evropskog parlamenta i Saveta.
Dok su se poslanici Evropskog parlamenta složili oko potrebe i mogućnosti uključivanja kriminalizacije odnosa bez pristanka u Direktivu, prestonice EU su bile podeljene oko pravnog mišljenja Saveta u kojem se tvrdilo da je to van pravne nadležnosti bloka.
Uprkos višemesečnim intenzivnim pregovorima, Savetu je nedostajala većina potrebna za predlog i na osnovu toga da je bolji "ikakav zakon nego nikakav", Skupština je na kraju prihvatila.
"Dok marširamo napred, setimo se ovog trenutka kao prvog istorijskog koraka u jačanju prava žena i osvetljavanju puta ka budućnosti u kojoj svaka žena može da živi oslobođena straha i ugnjetavanja", naveo je jedan od vodećih poslanika Evropskog parlamenta u predmetu, Evin Incir, nakon što je parlament odobrio nova pravila.
Parlament i Savet su se složili da Komisija treba da izveštava svakih pet godina o položaju žena i devojčica širom EU i potrebi da se preispita Direktiva.
Prema podacima, dve od deset žena u EU doživele su fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera ili prijatelja.
Rodno zasnovano nasilje je takođe povezano sa procenjenim godišnjim društvenim troškovima od 290 miliona evra na nivou EU.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)