Prema godišnjem izveštaju mreže Žene protiv nasilja Evropa (WAVE) u 2021. godini čak 62 miliona žena u Evropi je doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje, što znači da je 1 od 3 Evropljanke pretrpela rodno zasnovano nasilje.
Te godine u Evropi su se dogodila 3.762 femicida, što pokazuje da je rodno zasnovano nasilje konstantna smrtonosna i stalna pretnja za žene i devojčice.
Postojeća skloništa i raspoloživi smeštajni kapaciteti dostupni ženama u Evropi nisu dovoljni.
U Evropi kao celini, žrtvama porodičnog nasilja prema procenama na osnovu tih podataka bilo bi potrebno 84.479 kreveta, dok ih je bilo dostupno samo 37.791.
U celoj Evropi samo devet država ispunjava minimalne standarde Istanbulske konvencije u tom pogledu.
Kako izveštaj WAVE mreže navodi nedostaci su zabrinjavajući, a situacija je naročito alarmantna u nekoliko država u kojima dostupne usluge ostaju na niskom nivou.
Države članice EU sa priličnim nedostacima usluga uključuju Češku (92% kapaciteta nedostaje), Poljsku (83%), Bugarsku (82%) i Irsku (72%).
Zemlje van EU koje imaju nedostatak veći od 70% su Jermenija (90%), Belorusija (92%), Severna Makedonija (76%) i druge države.
Većina ovih smeštajnih kapaciteta ne nalazi se u specijalizovanim skloništima za žene.
U 46 evropskih država koje izveštaj pokriva, postoje samo 1.573 skloništa za žene. Postoji dodatnih 2.112 skloništa koja su im takođe dostupna, ali ova skloništa ne pružaju specijalizovane usluge za borbu protiv nasilja nad ženama, dok Istanbulska konvencija jasno obavezuje da skloništa za žene treba da budu prioritet u okviru sistema podrške žrtvama.
Postoje i slučajevi u kojima siguran smeštaj nije dostupan svim žrtvama zbog njihovog migracionog statusa.
WAVE mreža preporučuje da „zakoni koji regulišu finansiranje skloništa za žene osiguraju dostupnost ovih usluga i specijalističku podršku svim ženama koje su preživele nasilje i njihovoj deci, bez obzira na to da li su migrantkinje bez dokumenata ili imaju neregulisan migracioni status".
Situacija u Evropi daleko je od idealne, uprkos jasnim i detaljnim obavezama koje nameće Istanbulska konvencija i konkretnim preporukama za pojedinačne države koje je izradio GREVIO (Group of Experts on Action against Violence against Women and Domestic Violence).
Centri za žene koji ne pružaju smeštaj i dalje su važan resurs za žrtve, u Evropi ih je prema tim podacima nešto preko 3200, dok se procenjuje da je potrebno 8.709 ženskih centara kako bi se zadovoljile potrebe specijalizovane podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja.
Osim podrške žrtvama nasilja u porodici, ovi centri svoju pažnju usmeravaju i na druge oblike nasilja kao što su trgovina ljudima, prisilni brakovi, „nasilje iz časti", žensko genitalno sakaćenje, i mogu pružiti specifičnu podršku manjinskim populacijama kao što su Romkinje ili žene izbeglice i migrantkinje.
U izveštaju se dalje navodi kako evropske države ne uspevaju da drže korak ni u drugim oblastima borbe protiv rodno zasnovanog nasilja.
Iako većina država ima nacionalne SOS telefone za žene, još uvek postoji očigledan nedostatak specijalizovanih usluga za žrtve seksualnog nasilja.
U ovom slučaju podaci pokazuju da i tu postoje ogromni nedostaci.
WAVE mreža takođe navodi da, uprkos velikom broju femicida u Evropi, mnoge države još uvek ne prave razliku u nacionalnom zakonodavstvu između ubistava i femicida (ubistvo žena zato što su žene, za razliku od ubistava u kojima je pol žrtve sporedan).
I u slučaju skloništa i centara za žene, jasno je da su nedostatak finansiranja i slaba politička volja za ulaganjem u ove resurse ključne prepreke za ispunjavanje standarda nametnutih Istanbulskom konvencijom.
Inače, Konvencijom se i tortura definiše kao "namerno nanošenje jakog mentalnog ili fizičkog bola i patnje, od strane službenog lica, ili uz njegov pristanak, u određenu svrhu". Takođe, konvencija ističe da je zabrana torture apsolutna i da joj niko i ni pod kojim okolnostima ne sme biti izložen.
Prvi Međunarodni dan podrške žrtvama nasilja održan je 26. juna 1998. godine i od tada, svake godine tog dana se sećamo svih žrtava nasilja i naglašavamo neophodnost ukidanja takve prakse.
Ovaj datum nam služi kao podsetnik da je svaki oblik nasilja zločin.
Ukoliko ste trenutno u opasnosti od nasilja u Srbiji, pozovite policiju na broj 192, a zakonska obaveza svakoga je da prijavi nasilje u porodici nadležnoj instituciji.
Ako ste doživeli nasilje, pored policije nasilje možete prijaviti i javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi.
Za dobijanje informacija ili potrebe za emotivnom podrškom, možete pozvati SOS telefon.
(M.A./EUpravo zato/atina.org.rs)