Od danas, 1. aprila u Srbiji se povećava prihodovni cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, pa će umesto dosadašnjih 13.247 dinara iznositi 18.000 dinara po članu domaćinstva.
Za jednoroditeljske porodice prag je uvećan za 30 odsto i sada iznosi 23.400 dinara, dok je za porodice koje brinu o deci sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom (bez korišćenja smeštaja) cenzus povećan za 20 odsto, odnosno na 21.600 dinara.
Kada je reč o samom iznosu dodatka, porodice koje ispunjavaju uslove primaće 4.415,83 dinara mesečno po detetu.
Jednoroditeljske porodice dobijaju uvećani iznos od 5.740,56 dinara, dok je za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dodatak veći za 50 odsto i iznosi 6.623,76 dinara.
U slučajevima kada dete ispunjava uslove za više uvećanja (do maksimalnih 80 odsto), iznos može dostići 7.948,49 dinara.
Ovi iznosi se usklađuju dva puta godišnje, u januaru i julu, u skladu sa kretanjem inflacije, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, a konačne iznose utvrđuje nadležni ministar.
Prema podacima nadležnog ministarstva, početkom godine pravo na dečiji dodatak koristilo je oko 80.000 porodica za približno 160.000 dece, što pokazuje da ova mera ima značajan obuhvat, ali i dalje relativno ograničen finansijski domet.
Koliki je dečiji dodatak u Evropi?
U poređenju sa regionom i Evropom, Srbija i dalje zaostaje po visini ove vrste podrške.
Na primer, u Hrvatskoj dečiji dodatak može iznositi približno od 30 do 70 evra mesečno po detetu, u zavisnosti od prihoda porodice.
U Sloveniji se iznosi kreću znatno više, okvirno od 120 do preko 300 evra mesečno, uz progresivni model koji snažnije podržava socijalno ugrožene.
U razvijenijim zemljama Evropske unije razlike su još izraženije: u Nemačkoj takozvani "Kindergeld" iznosi oko 250 evra mesečno po detetu, dok u Austriji porodični dodatak počinje od oko 120 evra i raste sa uzrastom deteta.
Na nivou Evropske unije, države su 2022. godine u proseku izdvajale oko 830 evra po stanovniku godišnje za porodične beneficije. Razlike su, međutim, ogromne: od 211 evra u Bugarskoj do čak 3.789 evra u Luksemburgu.
Najveća izdvajanja beleže zemlje severne i zapadne Evrope.
Norveška izdvaja oko 2.277 evra po stanovniku, Danska 1.878 evra, Island 1.874 evra, dok Nemačka prelazi 1.600 evra. Austrija i Švajcarska su takođe iznad 1.300 evra godišnje.
S druge strane, zemlje Balkana nalaze se pri dnu liste. Srbija izdvaja oko 117 evra po stanovniku godišnje za porodične beneficije, što je višestruko manje od evropskog proseka. Iza nje su samo Albanija, Turska i Bosna i Hercegovina.
Kada se ove brojke prevedu na mesečne iznose, razlika postaje još očiglednija: dok roditelji u Srbiji dobijaju približno 35 do 70 evra po detetu, u mnogim zemljama Evropske unije pomoć prelazi 200 ili čak 300 evra mesečno, uz dodatne beneficije poput subvencionisanog vrtića i poreskih olakšica.
Ovi podaci jasno pokazuju da, uprkos rastu, Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim standardima kada je reč o podršci porodicama i borbi protiv dečjeg siromaštva.
Trenutni iznos dečijeg dodatka u Srbiji, koji je približno 35 do 70 evra mesečno u zavisnosti od kategorije, ostaje višestruko niži od evropskog proseka.
To ukazuje na potrebu za daljim povećanjem podrške porodicama, posebno imajući u vidu rast troškova života i demografske izazove sa kojima se suočava i Srbija, ali i čitav region.
(M.A./EUpravo zato)