Iako ima znatno više potencijalnih usvojitelja nego dece koja čekaju dom, ne uspevaju sva deca da budu usvojena.
Stručnjak za socijalno pravo Dragan Vulević za RTS ističe da je jedan od razloga postavljanje previše "poželjnih" kriterijuma koje dete treba da ispuni, ali i povlačenje struke pod pritiskom javnosti i medija.
Do 2018. godine prosečno je usvojeno oko 120 dece godišnje, od čega 15-20 odlazilo na međunarodna usvojenja, uglavnom deca sa ozbiljnim zdravstvenim ili razvojnim problemima.
Danas se u zemlji realizuje 50-60 usvojenja godišnje, a međunarodnih svega jedno ili dva.
U 2024. godini usvojeno je 54 dece, prošle godine 60, dok trenutno 23 deteta prolaze proces privremenog prilagođavanja u porodicama, a 150 čeka na usvojenje.
Gotovo 800 parova se prijavilo za usvajanje, ali samo 150 dece iz registra ispunjava uslove za usvajanje. Oko polovine dece ima zdravstvene, razvojne ili genetske probleme koji otežavaju usvajanje.
Vulević ukazuje i na to da se potencijalni usvojitelji često opredeljuju za decu koja su mala, zdrava, bez genetskih opterećenja i u manjoj meri iz romske populacije, što dodatno smanjuje broj pogodnih kandidata.
Pored toga, sudski postupci i znanje sudija o porodičnom pravu često nisu dovoljni, što otežava utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje.
Struka se, zbog kritika javnosti i medija, povlači iz delikatnih slučajeva, što dodatno usporava proces.
Vulević ističe da bi se fokus trebalo zadržati na najboljem interesu deteta i na celovitoj i trajnoj zaštiti kroz usvojenje, koje stvara neraskidive veze između deteta i roditelja, za razliku od privremenog hraniteljstva.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)