Predsednica nemačkog Bundestaga Julija Klekner (CDU) ponovo je otvorila raspravu o tome kako bi zemlja ubuduće trebalo da se odnosi prema prostituciji, nazvavši Nemačku "bordelom Evrope". U govoru održanom prošle nedelje kritikovala je aktuelne zakone, tvrdeći da prostitutke nisu dovoljno zaštićene, prenosi Dojče vele.
"Čvrsto verujem da moramo konačno zabraniti prostituciju i kupovinu seksualnih usluga u našoj zemlji", izjavila je Klekner.
Sa njom se odmah složila i njena stranačka koleginica, ministarka zdravlja Nine Varken.
"Nemačkoj je, kao i drugim državama, potreban krivični zakon koji zabranjuje kupovinu seksualnih usluga", rekla je ona za list Rajnše post.
Prema njenim rečima, prostitutke ne bi trebalo da budu kažnjavane i moraju imati sveobuhvatnu podršku za izlazak iz prostitucije.
Legalna prostitucija
Prema važećim zakonima, prostitucija je u Nemačkoj dozvoljena.
Zakon o prostituciji, koji je stupio na snagu 2002. godine, više ne smatra seksualni rad "nemoralnim delom", već legalnom uslugom. Time su osobe koje se bave prostitucijom dobile pravo na ugovorenu naknadu.
Godine 2017. usvojen je i Zakon o zaštiti prostitutki, čiji je cilj bio da poboljša pravni i socijalni položaj žena u seks-industriji.
Seksualne radnice moraju prijaviti svoju delatnost nadležnim organima, a bordeli moraju imati dozvolu za rad, koja se izdaje samo ako su ispunjeni minimalni standardi bezbednosti, higijene i opreme.
Rast kriminala
Legalizacija, međutim, nije dovela do smanjenja kriminala, naprotiv.
Prema godišnjim izveštajima Savezne kriminalističke službe, trgovina ljudima i prinudna prostitucija u porastu su iz godine u godinu.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je registrovano 32.300 seksualnih radnica, od kojih je samo 5.600 nemačkih državljanki (krajem 2024).
Svaka treća prostitutka dolazi iz Rumunije (11.500), a oko 3.400 iz Bugarske. Stručnjaci upozoravaju da je stvarni broj mnogo veći, a procene se kreću od 200.000 do 400.000, dok pojedini izvori navode i do milion žena.
Većinu čine strane državljanke sa slabim poznavanjem jezika, koje ne znaju svoja prava i često nemaju pristup zdravstvenim i socijalnim programima. Veliki broj njih ulazi u prostituciju protiv svoje volje, zbog siromaštva ili prinude svodnika.
Kritičari tvrde da je legalizacija dovela do "eksplozije tržišta": konkurencija je sve veća, a cene sve niže, što je, kako navode, privuklo i klijente sklone nasilnom ponašanju.
Rešenje u "nordijskom modelu"?
U tom kontekstu Klekner i Varken pozvale su na uvođenje takozvanog nordijskog modela, o kome se u Nemačkoj raspravlja godinama.
Ovaj model prvi put je uveden u Švedskoj 1999, zatim u Norveškoj 2009, a potom i u Islandu, Kanadi, Francuskoj, Irskoj i Izraelu. On zabranjuje kupovinu seksualnih usluga i njihovo organizovano posredovanje, ali ne kažnjava same prostitutke.
Dakle, kriminalizuju se klijenti i svodnici, dok država obezbeđuje sveobuhvatnu podršku i programe izlaska iz prostitucije.
Mušterije se kažnjavaju novčano, a u Švedskoj čak i zatvorom do godinu dana. Norveška kažnjava i svoje državljane koji kupuju seksualne usluge u inostranstvu.
Argumenti za i protiv
Protivnici ovog modela tvrde da je dobrovoljna prostitucija "normalan posao" i da treba omogućiti ženama da samostalno obavljaju svoj rad.
Smatraju da se prinudna prostitucija može suzbiti jačanjem prava seksualnih radnica i destigmatizacijom profesije. Plaše se da bi kriminalizacija klijenata gurnula prostituciju još dublje u ilegalu, naročito na internet.
Pristalice, pak, ističu da se većina prostitucije i sada odvija u tajnosti i da se mnoge žene ne usude da traže pomoć zbog straha od svodnika. Uklanjanje kazni za njih, kažu, omogućilo bi im da se lakše obrate policiji i pravosuđu.
Kriminalizacija mušterija, prema njima, smanjuje ukupan broj prostitutki i klijenata.
U državama koje su usvojile nordijski model broj prostitutki i klijenata se zaista značajno smanjio. Novo istraživanje Univerziteta u Tibingenu zaključuje da ovaj model "dugoročno doprinosi merljivom smanjenju broja žrtava trgovine ljudima".
Samo zakon nije dovoljan
Zagovornici nordijskog modela, organizovani u Savezni savez za nordijski model, upozoravaju da novi zakon sam po sebi nije dovoljan.
Potrebno je obezbediti sredstva za sveobuhvatnu socijalnu podršku, stanovanje, psihološku pomoć, obrazovanje, kako bi ženama stvarno bilo omogućeno da napuste prostituciju.
Jednako su važni i programi prevencije i edukacije, kao i dosledno gonjenje svodnika i trgovaca ljudima, kako bi se celokupno tržište prostitucije smanjilo.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)