17. oktobra 1987. godine, preko 100.000 ljudi okupilo se na trgu Trokadero u Parizu sa jednim razlogom - kako bi proglasili da je siromaštvo kršenje ljudskih prava i usaglasili se da je potrebno udruživanje kako bi se osigurao kontinuirani rad na njegovom iskorenjivanju.
Pet godina nakon toga, rezolucijom 47/196, Generalna skupština UN proglasila je taj dan - 17. oktobar, Međunarodnim danom za iskorenjenje siromaštva i pozvala sve države da se posvete ovom cilju sa konkretnim aktivnostima, u skladu sa nacionalnim kontekstom.
Od tada pa sve do danas, svet se svakog 17. oktobra, podseća da iskorenjivanje siromaštva nije apstraktan cilj, već merilo koliko je neko društvo razvijeno i stabilno.
Trenutni podaci iz sveta i Srbije pokazuju koliko je to dostignuće daleko, ali i šta je moguće promeniti kako bi se ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom, stavili ispred birokratije.
Šta kažu zvanični podaci u Srbiji?
Poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu, otkriva da stopa rizika od siromaštva u našoj državi iznosi 19,7 odsto. Dok stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, iznosi 24,3 odsto, što ukazuje da je u Srbiji svaka peta, odnosno četvrta osoba u riziku.
Dalje, RZS navodi za 2024. godinu da je prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo iznosio oko 35.606 dinara mesečno. Pragovi rastu u zavisnosti od veličine domaćinstva, a oni služe da pokažu ko živi značajno ispod srednjeg nivoa dohotka u društvu.
U zavisnosti od regiona u našoj državi uočljive su jasne razlike, pa je tako siromašvo najčešće koncentrisano u ruralnim područjima, kod starijih osoba sa niskim penzijama, višečlanim porodicama sa malom decom, i marginalizovanim grupama sa slabim pristupom tržištu rada u odnosu na visokoobrazovanu populaciju u većim gradovima.
Siromaštvo u ostatku sveta
Kada Srbiju uporedimo sa prosekom članica Evropske unije, jasno je da ima višu stopu rizika od siromaštva: 20 odsto u poređenju sa 16 do 17 odsto. Širi indikator, rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti u Srbiji je dosta veći - što dalje implicira da je razlika u dohotku i pristupu socijalnim službama u poređenju sa članicama EU veća.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada i Svetske banke, procene za 2024/5. godinu ukazuju da oko 840 miliona ljudi širom sveta živi u ekstremnom siromaštvu - najveći broj je skoncentrisan u zemljama pogođenim konfliktima i regionima poput subsaharske Afrike.
Podaci iz svih krajeva sveta govore da je siromaštvo najprisutnije u regijama gde vladaju konflikti, sistemska neravnopravnost i slabe institucije. Ovaj dan podseća koliko je bitno analizirati, transparentno predstavljati podatke i uključiti marginalizovane u izradi mera za iskorenjivanje siromaštva, jer siromaštvo je pitanje prava, a ne ekonomije.