Ipak, put do uspostavljanja dojenja nije uvek jednostavan. Prvi dani nakon porođaja donose velike fizičke i hormonske promene, oporavak od porođaja, nedostatak sna i prilagođavanje novoj ulozi. Uz sve to, majka i beba tek upoznaju jedna drugu, pa su nesigurnost, brojna pitanja i strah da beba ne dobija dovoljno mleka sasvim razumljivi.
Poseban izazov predstavlja nedostatak praktične podrške u porodilištu i nakon povratka kući. Zbog toga se neke majke već na samom početku suočavaju sa teškoćama koje se uz pravovremenu pomoć verovatno ne bi ni dogodile, na neke od ovih nedoumica za EUpravo zato odgovore daje Aleksandra Vušković, vršnjačka savetnica za dojenje Udruženja Roditelj.
"Pre svega, treba da razgraničimo da postoje zdravstvena stanja majke koja mogu da utiču na smanjenu proizvodnju mleka: nekontrolisana anemija ili hipotireoza, hormonski problemi, operacija/povreda dojke, lekovi koje možda uzima, pušenje. Ali ako se misli na čuvenu rečenicu koja preplaši sve mame "da li imaš dovoljno mleka?", pa mama doji, ali sumnja da li su njene količine mleka u redu, treba da se priseti parametara koji ukazuju da li beba unosi dovoljne količine mleka", objašnjava ona.
Jer kako navodi, na dojkama žena ne postoji menzura koja bi novopečenim mamama mogla da signalizira šta se dešava i to ih ponekad uznemirava. Međutim, to je prema njenom mišljenju upravo poziv da dojenje bude opuštajuće iskustvo, a ne razmišljanje o mililitrima.
"Zato se prate bebine pelene i ponašanje. U svakom slučaju, ako mama iz bilo kog razloga posumnja da nema dovoljlno mleka, najbolje je da se odmah javi savetnici za dojenje ili nekom drugom stručnom licu koje ima potrebno znanje o dojenju kako bi se posavetovala i videla šta je problem", kaže savetnica.
Podseća i da dojenje funkcioniše po principu ponude i potražnje. Drugim rečima: "Koliko beba mleka posisa, toliko će se mleka i stvoriti. Zato je važno da se doji na zahtev, kako bi mama proizvodila tačno onoliko mleka koliko bebi treba. Pa ako i dođe do smanjene proizvodnje mleka iz nekog razloga, najbolje je da se odmah obrati za pomoć stručnom licu, jer ako se ispune određeni parametri, zalihe mleka mogu da se povećaju."
Koje greške otežavaju uspostavljanje dojenja u prvim danima nakon porođaja?
"Neophodna je edukacija mama kako bi znale šta se sve dešava u prvim danima nakon porođaja u njihovom telu i dojkama. Nekada dojenje na početku može da bude izazov, jer su mama i beba odvojene nakon porođaja iz nekog razloga (carski rez, žutica). Isto tako, dojenje u prvim danima može da bude dodatan izazov ako ne odreagujemo kako bi trebalo u stanju fiziološke prepunjenosti grudi, koja se prirodno dešava od 2. do 5. dana", navodi ona.
Ipak, čak ni ovo prema njenom mišljenju ne mora da znači kako će do problema sa uspostavljanjem laktacije i doći, jer mama i beba čak i tada mogu savršeno da "kliknu" i da im dojenje bude "pesma" otpočetka.
"Potom, do izazova može da dođe ako ne znamo kako funkcioniše dojenje, pa bebu od starta uobročavamo. Mit da dojenje mora da boli otežava stvari na početku, a i kasnije, jer se onda od starta za dojenje vezuju negativne emocije. Mama trpi bol što ne sme da se dešava, a kad dojenje boli, to najčešće znači da beba ima plitak hvat iz nekog razloga, što nije dobro", dodaje.
Kako da se mlečni kanali ne začepe?
"Čini mi se da je pojam mastitisa, uz ragade, nešto što je jedna od prvih asocijacija na dojenje. Što je stvarno tužno, jer dojenje treba da bude prijatno iskustvo, a ne da ima ovako negativne konotacije", smatra Vušković.
Osećaj punoće, napetosti i osetljivosti dojki se javlja i tokom nadolaženja mleka. Ipak, ako se pojave bolno i otečeno područje, crvenilo i povišena telesna temperatura, radii se o mastitisu, odnosno zapaljenju tkiva dojke.
"Ako dođe do mastitisa, isti je postupak tretiranja kao i kod zastoja mleka i fiziološke prepunjenosti dojke, a to je sledeći princip. Pre podoja se stavljaju tople obloge i radi masaža dojke, pa se beba stavlja na dojku (vodi se računa o hvatu i položaju bebe na dojci), a nakon podoja se stavljaju hladne obloge. Beba se stavlja prvo na oboleloj dojci, pa potom na zdravoj i doji se na zahtev. Pojava mastitisa nije znak da dojenje treba da se prekine, naprotiv, beba vam je uvek najbolji saveznik", njen je savet.
Međutim u situacijama kada ništa od navedenog ne pomaže, a stanje se pogoršava, neophodno je da se zatraži pomoć lekara, u ovom slučaju ginekologa. On će najverovatnije da prepiše antibiotik, a tom prilikom mora da se povede računa da li je on kompatibilan sa dojenjem. Što znači da se sa dojenjem ni u ovoj situaciji ne prekida.
Iako se dojenje preporučuje gotovo svim majkama i bebama, postoje retka zdravstvena stanja u kojima je potrebno da se napravi izuzetak ili da se primene mere opreza.
"Radi se o primerima kada mama ili beba imaju određena zdravstvena stanja. Poput galaktozemije kod bebe, infekcije HIV-om kod mame, ili je njeno zdravlje ozbiljno narušeno usled sepse, psihoze, toksiinfekcije, malignih oboljenja. Kada terapija koju majka mora da uzima nije kompatibilna sa dojenjem, ili ukoliko ima problem sa psihoaktivnim supstancama i alkoholom", zaključuje ona.
(EUpravo zato)