Srce svakog dana napravi približno 100.000 otkucaja, bez prestanka. Da bi taj složeni sistem funkcionisao pravilno, krv mora da se kreće u odgovarajućem smeru, ključnu ulogu imaju četiri srčana zaliska: mitralni, trikuspidni, aortni i pulmonalni.
Kako bi propustili krv otvaraju se, a zatvaraju da bi sprečili njen povratak. Kada se zalistak suzi, ne može dovoljno da se otvori i protok krvi je otežan. Kada ne može pravilno da se zatvori, deo krvi se vraća u pogrešnom smeru, pa srce mora da radi dodatno kako bi sve postiglo.
U pojedinim slučajevima ovi poremećaji se prate i kontrolišu lekovima, ali kada oštećenje postane ozbiljno, neophodna je intervencija. Ipak, operacija srčanih zalistaka nije uvek jednostavan zahvat.
Kada je operacija složena?
Prema objašnjenju kardiovaskularnog hirurga dr Gabora Bagamerija sa Mejo klinike, operacija se smatra kompleksnom kada je potrebno da hirurg i njegov tim istovremeno reše više problema na srcu ili kada postoje okolnosti koje značajno otežavaju hirurški zahvat.
To se, na primer, događa kada je oštećeno više zalistaka, kada je jedan zalistak izrazito deformisan ili kada pacijent već ima istoriju operacija srca.
Situaciju dodatno komplikuju infekcije srčanih zalistaka, velika količina naslaga, urođene anomalije ili problemi koji su nastali nakon ranije "popravke" ili zamene zaliska.
Ponekad je neophodno da se tokom iste operacije uradi i bajpas operacija, sanira aneurizma aorte ili koriguje poremećaj srčanog ritma.
U takvim slučajevima hirurški tim mora da napravi precizan plan koji uzima u obzir sve postojeće probleme, a ne samo zalistak zbog kog je pacijent upućen na operaciju.
Osim samog zaliska, lekari procenjuju i funkciju pluća i bubrega, prisustvo drugih bolesti i opšte stanje pacijenta. Sve to utiče na izbor između otvorene operacije, manje invazivnih hirurških tehnika i procedura koje se izvode pomoću katetera.
Da li srčani zalisci mogu da se operišu bez otvaranja grudnog koša?
Savremena kardiohirurgija ravila je veliki broj manje invazivnih postupaka. Određene operacije se izvode kroz manje rezove, a kod pojedinih pacijenata koriste se i robotski potpomognute tehnike. Postoje i procedure koje se izvode pomoću katetera, bez klasične procedure. Ipak, nisu sve metode pogodne za svakog pacijenta.
Anatomija zaliska, stepen oštećenja i prisustvo drugih srčanih oboljenja određuju koja procedura pruža najbolji rezultat. Kod posebno složenih slučajeva otvorena operacija i dalje je najbezbedniji način da se istovremeno reši više problema.
Nakon operacije pacijenti se najpre oporavljaju u jedinici intenzivne nege, gde se pažljivo prate rad srca, disanje i ostale vitalne funkcije. Kako se stanje stabilizuje, uklanjaju se respiratorna cev i monitoring, a pacijent postepeno počinje da jede, ustaje i hoda. Dužina oporavka zavisi od vrste operacije, opšteg zdravstvenog stanja i eventualnih komplikacija.
(EUpravo zato/Mejo klinika)