Modrica je posledica krvarenja ispod kože, do kog dolazi kada se oštete sitni krvni sudovi. Krv se izliva u okolno tkivo i stvara karakterističnu plavičastu, ljubičastu ili tamnu promenu na koži, koja tokom zarastanja menja boju.
U najvećem broju slučajeva uzrok je bezazlen, udarac kojeg osoba možda nije ni primetila. Ipak, učestale modrice, naročito ako nastaju bez povrede, ne treba automatski pripisivati osetljivoj koži ili umoru.
Pojava modrica može da bude povezana sa starenjem, upotrebom određenih lekova, ali i sa poremećajima trombocita i faktora zgrušavanja krvi.
Od lekova do nedostatka vitamina, šta sve izaziva modrice?
Jedan od čestih uzroka lakog nastajanja modrica jesu lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi. Među njima su antikoagulansi, poput varfarina i apiksabana, antiagregacioni lekovi, poput aspirina i klopidogrela, kao i pojedini nesteroidni antiinflamatorni lekovi, uključujući ibuprofen i naproksen.
Kortikosteroidi, posebno kada se koriste duže vreme, mogu da istanje kožu i učine krvne sudove podložnije oštećenju. Pojedini antidepresivi, antibiotici i dodaci ishrani, takođe doprinose povećanom riziku od krvarenja ili nastanka modrica.
To ne znači da navedene lekove treba samoinicijativno ukinuti ukoliko se modrice pojave, već da je o tome potrebno da se obavesti lekar.
Na pojavu modrica utiču i nedostaci pojedinih vitamina, naročito vitamina C i K. Vitamin C ima važnu ulogu u stvaranju kolagena i očuvanju strukture krvnih sudova, dok vitamin K učestvuje u stvaranju pojedinih faktora zgrušavanja krvi.
Ipak, modrice same po sebi nisu dovoljan dokaz da organizmu nedostaje neki vitamin. Uzimanje suplemenata bez utvrđivanja uzroka nije preporučljivo.
Kada modrice ukazuju na bolest krvi?
Ako se modrice pojavljuju često, velike su ili nastaju bez očiglednog razloga, jedan od mogućih uzroka je poremećaj trombocita, krvnih pločica koje učestvuju u zaustavljanju krvarenja.
Smanjen broj trombocita, poznat kao trombocitopenija, ili njihov nepravilan rad dovode do lakšeg nastanka modrica i krvarenja. Problemi nastaju kada neko ima hemofiliju i von Vilebrandova bolest (VWF).
Učestale modrice su povezane i sa oboljenjima jetre, koja proizvodi veliki broj proteina neophodnih za normalno zgrušavanje krvi. U nekim slučajevima, promene u broju ćelija krvi i nastanak modrica su povezani sa ozbiljnim hematološkim bolestima, uključujući leukemiju.
Ipak, većina modrica je bezazlena i njihova pojava ne znači automatski da osoba ima malignu bolest. Na osnovu izgleda modrice nije moguće da se pozdano utvrditi uzrok.
Koje promene ne treba da se zanemaruju?
Posebnu pažnju zahtevaju modrice koje se iznenada pojavljuju, češće nego ranije. Posebno velike modrice bez uzroka ili promene na mestima koja nisu uobičajeno izložena udarcima, poput trupa, leđa i lica.
Dodatni razlog za pregled predstavljaju krvarenje iz nosa ili desni, obilne menstruacije, produženo krvarenje nakon manjih posekotina, kao i sitne crvene ili ljubičaste tačkice na koži koje ne blede kada se pritisnu - petehije i razlikuju se od uobičajenih modrica.
Ako se uz modrice javljaju izražen umor, bledilo, neobjašnjiv gubitak težine ili učestale infekcije, potrebno je da lekar proceni da li postoji neki zdravstveni problem.
Kako se utvrđuje uzrok?
Prvi korak je razgovor sa lekarom o tome kada su se modrice pojavile, koliko često nastaju, da li postoje druga krvarenja, koje lekove osoba uzima i da li u porodici postoje poremećaji zgrušavanja krvi.
U zavisnosti od nalaza, lekar dalje preporučuje da se uradi kompletna krvna slika sa brojem trombocita, testove zgrušavanja krvi, a po potrebi i dodatne analize funkcije jetre i druge ciljane pretrage.
Ne postoji jedan test koji otkriva sve potencijalne uzroke modrica. Zbog toga se rezultati laboratorije tumače zajedno sa simptomima, pregledom i zdravstvenom istorijom pacijenta.
(EUpravo zato)