Slučaj smrti trogodišnje devojčice u australijskoj saveznoj državi Viktorija, nakon infekcije koja je dovela do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, širom sveta je otvorila pitanje bezbednosti prostora u kojima deca mogu da dodiruju životinje.
Devojčici je dijagnostikovan hemolitičko-uremijski sindrom, ozbiljno stanje koje nastaje usled infekcije određenim sojevima bakterije Escherichia coli, odnosno ešerihije koli. Infekcija može da se prenese i nakon kontakta sa životinjama na farmama ili u zoološkim vrtovima gde ljudi mogu da maze životinje.
Prema analizi mikrobiologa Tomasa Džefrisa sa Univerziteta Zapadnog Sidneja, objavljenoj na portalu The Conversation, ovakvi teški slučajevi su retki, ali ukazuju na potrebu za preduzimanjem higijenskih mera prilikom posete mestima na kojima je moguć neposredan kontakt sa životinjama.
Kako dolazi do infekcije?
Bakterije mogu da se nađu na krznu i vuni životinja, ali i u stajskom đubrivu, prostirci, zemljištu, hrani za životinje, na podovima i ogradama unutar i van njihovih prostora.
Do infekcije može da dođe kada dete dodirne kontaminiranu površinu, a zatim stavi prste, igračku ili hranu u usta. Posebno je važno da se vodi računa o higijeni kod male dece, koja često dodiruju različite površine i stavljaju ruke u usta.
"Bolest je češća kod dece", tvrdi Džefris.
Osim pojedinih sojeva ešerihije koli, kontakt sa životinjama predstavlja rizik i za prenos bakterija Salmonella i Campylobacter, kao i parazita Cryptosporidium, koji izaziva gastrointestinalne tegobe.
Goveda, ovce i koze prepoznati su kao mogući rezervoari sojeva ešerihije koli koji proizvode šiga toksin. Pritom, životinje ne moraju uvek da pokazuju znake bolesti da bi predstavljale izvor infekcije.
"Životinje ne pokazuju uvek simptome", dodaje on.
Kako roditelji mogu da smanje rizik?
Kontakt sa životinjama može da doprinese učenju o prirodi, poljoprivredi i dobrobiti životinja. Rizik od infekcije, međutim, zahteva odgovarajuće higijenske mere i nadzor odraslih.
Prema preporukama koje navodi Džefris, roditelji bi trebalo da: biraju objekte sa jasno obeleženim mestima za pranje ruku, neposredno uz prostor za životinje, vode računa da deca operu ruke sapunom i tekućom vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi, spreče decu da jedu, piju ili stavljaju igračke i druge predmete u usta pre pranja ruku, obezbede da prostori za kontakt sa životinjama budu fizički odvojeni od mesta na kojima se priprema i konzumira hrana i nadziru malu decu tokom kontakta sa životinjama.
Sredstva za dezinfekciju ruku nisu adekvatna zamena za temeljno pranje sapunom i vodom u ovakvim situacijama.
Zoo-vrtovi i mesta na kojima ljudi mogu da dolaze u bliski kontakt sa životinjama, ne moraju da budu nebezbedni, ali to zavisi od sprovođenja odgovarajućih mera zaštite zdravlja ljudi i životinja. Za roditelje je zato važno da pored sadržaja koje objekat nudi deci, obrate pažnju i na higijenske uslove istog.
(EUpravo zato)