Hipertenzija koju ne kontrolišemo, šećerna bolest koju ne otkrijemo na vreme, povišene masnoće u krvi, pušenje i nedovoljno kretanja mogu postepeno da naruše zdravlje naših krvnih sudova, a da toga nismo ni svesni.
Zato prevencija moždanog udara ne počinje u bolnici, kada se pojave prvi simptomi, već mnogo ranije, redovnim pregledima, odgovornim odnosom prema sopstvenom zdravlju i promenama svakodnevnih navika.
Kako da prepoznamo i držimo pod kontrolom faktore rizika, zašto ne smemo da zanemarimo ni simptome koji traju svega nekoliko minuta i šta svako od nas može da učini kako bi smanjio verovatnoću da do moždanog udara dođe?
Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, o značaju prevencije, ranog prepoznavanja upozoravajućih znakova i pravovremenog reagovanja za EUpravo zato, na ova i druga pitanja odgovora neurolog dr Marina Đurić-Budisavljević.
Na koje to faktore rizika možemo da utičemo?
"Moždani udar nastaje iznenada, ali faktori rizika koji doprinose njegovom nastanku često postoje godinama, a da osoba toga nije ni svesna", odgovara neurolog dr Marina Đurić-Budimirović.
Najznačajniji faktor rizika na koji možemo da utičemo, kako kaže, jeste povišen arterijski krvni pritisak. Pored hipertenzije, važnu ulogu imaju šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i prekomerna upotreba alkohola. Posebno treba istaći atrijalnu fibrilaciju, poremećaj srčanog ritma koji značajno povećava rizik od ishemijskog moždanog udara.
"Ono što je važno naglasiti jeste da se na veliki broj ovih faktora može uspešno uticati. Redovna kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, prestanak pušenja, svakodnevna fizička aktivnost i pravilna ishrana predstavljaju osnovne mere prevencije", dr Đurić-Budimirović.
Dok je njena preporuka za osobe koje već imaju hipertenziju, dijabetes ili srčane bolesti, od posebnog značaja da da redovno uzimaju propisanu terapiju, čak i kada nemaju nikakve tegobe.
"Kao neurolog, želela bih da naglasim da je moždani udar u velikom broju slučajeva moguće sprečiti. Prevencija ne počinje u trenutku kada se pojave simptomi, već mnogo ranije, prepoznavanjem i pravovremenim lečenjem faktora rizika", ističe ona.
Važnost prevencije
"Redovni preventivni pregledi imaju izuzetno važnu ulogu u sprečavanju moždanog udara, upravo zato što mnogi faktori rizika godinama ne daju nikakve simptome", kaže doktorka.
Kako naša sagovornica objašnjava, povišen krvni pritisak se često naziva "tihim ubicom", jer osoba može godinama da ima hipertenziju, a da se pri tome oseća potpuno zdravo. Slično je i sa povišenim vrednostima šećera i masnoća u krvi.
"Zbog toga savetujem redovno merenje krvnog pritiska, kontrolu glikemije i lipidnog statusa, kao i procenu ukupnog kardiovaskularnog rizika kod izabranog lekara. Učestalost kontrola zavisi od životnog doba, porodične anamneze i već prisutnih faktora rizika", i dodaje: "posebnu pažnju treba obratiti na poremećaje srčanog ritma, naročito atrijalnu fibrilaciju, koja može biti prisutna i bez subjektivnih tegoba. Pregled pulsa i elektrokardiogram, kada za to postoji indikacija, mogu pomoći u njenom otkrivanju."
Kod onih koji već imaju dijagnostikovane bolesti najvažnije je da se postigne dobra regulacija krvnog pritiska, šećera i masnoća, kao i da se pravilno leči srčana aritmija.
"Želela bih da istaknem da nije potrebno da svaka zdrava osoba rutinski radi skener mozga, magnetnu rezonancu ili ultrazvuk krvnih sudova vrata. Ovi pregledi se rade kada za njih postoji medicinska indikacija", kaže dr Đurić-Budimirović.
Smatra da je najvažnija prouka da ne treba čekati pojavu simptoma kako bismo počeli da brinemo o zdravlju svojih krvnih sudova. Redovni preventivni pregledi i pravovremeno lečenje faktora rizika mogu značajno da umanje verovatnoću nastanka moždanog udara.
Upozoravajući simptomi koji ukazuju da nešto nije u redu
Kada je su u pitanju upozoravajući simptomi koji nastaju pre moždanog udara, a ljudi ih često ignorišu, ponavlja kako udar najčešće nastaje iznenada, bez prethodnih upozoravajućih simptoma. Međutim, kako dodaje, kod određenog broja pacijenata može da mu prethodi tranzitorni ishemijski atak (TIA), odnosno prolazni poremećaj moždane cirkulacije.
"Simptomi mogu biti iznenadna slabost ili utrnulost jedne strane tela, poremećaj govora, prolazni gubitak vida na jednom oku ili drugi naglo nastali neurološki ispadi. Ove tegobe mogu trajati svega nekoliko minuta i potpuno se povući", kako objašnjava ovu pojavu.
Upravo zbog brzog povlačenja simptoma pacijenti ih često zanemaruju, što predstavlja ozbiljnu grešku. Prema njenom mišljenju, TIA je važan znak upozorenja jer rizik od nastanka moždanog udara je posebno visok u prvim satima i danima nakon takve epizode.
"Zato je neophodno naglasiti da svaki iznenadni neurološki simptom, čak i ako se potpuno povuče, zahteva hitnu medicinsku procenu. Pravovremenim dijagnostikovanjem i lečenjem moguće je sprečiti nastanak moždanog udara i njegovih teških posledica", zaključuje ona.
(EUpravo zato)