Negde između jutarnje kafe i poslednjeg sastanka, ručak je nestao iz rasporeda. Nije ga zamenio jedan veliki obrok, već niz manjih: jogurt, nekoliko krekera, voće, šaka orašastih plodova ili nešto slatko kada nam tokom popodneva padne energija. Dan se nastavlja, glad se privremeno smanjuje, ali granica između užine i obroka postaje sve nejasnija.
Ovakav način ishrane nije samo posledica nedostatka vremena. On odražava promene u svakodnevnim navikama, organizaciji rada i odnosu prema hrani. Američko lekarsko udruženje (AMA) ukazuje da 56 odsto Amerikanaca redovno ili povremeno zamenjuje tradicionalne obroke užinama, slične podatke za Srbiju nemamo. Činjenica je međutim, da se usled savremenog načina života ovi obrasci menjaju i kod nas.
Ali da li je za zdravlje našeg organizma važnije da li hranu nazivamo doručkom, ručkom ili užinom, ili je presudnije ono što se nalazi na tanjiru?
Nije svaki zalogaj pravi obrok
Užina može da bude jednostavan način da zadovoljimo glad između obroka. Problem nastaje kada se čitava ishrana svede na niz nasumično odabranih zalogaja, bez dovoljno raznovrsnih i hranljivih namirnica.
Keks, čips ili slatkiš pružaju energiju u kratkom vremenskom intervalu, ali ne obezbeđuju nužno proteine, vlakna, vitamine i minerale u količinama koje su nam potrebne. Ako takve namirnice često zamenjuju raznovrsne obroke, događa se da jedemo dovoljno kalorija, a da pritom ne unosimo dovoljno određenih hranljivih materija.
Prema preporukama važno je da i male porcije hrane doprinose ukupnoj nutritivnoj vrednosti dnevne ishrane.
Šta jedna užina treba da sadrži?
Kada užina postane zamena za ručak, njena nutritivna vrednost postaje još važnija. Kombinacija nekoliko različitih namirnica je mnogo bolji izbor od jednog proizvoda koji se jede usput.
Proteini, na primer, učestvuju u izgradnji i održavanju mišića, dok vlakna doprinose normalnom radu sistema za varenje i mogu da pomognu u dužem osećaju sitosti. Voće i povrće obezbeđuju vitamine, minerale i druge korisne biljne materije, a orašasti plodovi i semenke izvor su nezasićenih masti.
Praktično, to može da bude običan jogurt sa voćem i orašastim plodovima, integralni sendvič sa jajetom ili humus uz povrće i komad hleba. Takve kombinacije sadrže više različitih hranljivih materija nego što ih dobijamo iz slatkiša ili slanih grickalica.
Ipak, ne postoji jedna idealna užina za sve. Potrebe zavise od uzrasta, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja i ukupne ishrane tokom dana.
Gubitak osećaja za glad
Postoji još jedan problem sa jelom "u prolazu": ponekad više ne primećujemo koliko jedemo, niti obraćamo pažnju na to da li smo zaista gladni. Kada istovremeno odgovaramo na mejlove, gledamo u ekran i posežemo za hranom, gubi se svest o količini koju smo pojeli. S druge strane, preskakanje obroka zbog posla dovodi do toga da jedemo brzo i biramo ono što nam je najdostupnije.
Zato stručnjaci naglašavaju značaj svesnog izbora hrane. Planiranje užina unapred, priprema jednostavnih obroka i obraćanje pažnje na signale gladi i sitosti, čak i kada je raspored gust. To ne znači da svako mora da sedi za stolom tri puta dnevno, niti da je svaka užina loša navika.
(EUpravo zato)