Zub zaboli. Obraz počne da otiče. Oko zuba se pojavi otok ili neprijatan osećaj pritiska. U tom trenutku mnogi ljudi prvo pomisle na antibiotik.
Možda ga već imaju kod kuće. Možda im je ostala kutija od prethodne infekcije. Možda poznaju nekoga ko je imao "isti problem" i dobio amoksicilin. Ponekad se antibiotik očekuje i od stomatologa, kao nešto što će zaustaviti infekciju dok ne prođe bol.
Ali kako u članku za The Conversation, pišu dr Maruša Zapata Kačafeiro i dr la Almudena Rodrigez Fernandez sa Univerziteta Santijago de Kompostela, postoji jedan važan problem sa tom logikom: antibiotik najčešće ne rešava ono zbog čega je zub počeo da boli.
Kod mnogih dentalnih infekcija potrebno je da se otkloni uzrok, na primer otvori i očisti zub, drenira apsces ili sprovede drugi odgovarajući stomatološki tretman. Antibiotik, kada je potreban, predstavlja pomoć u određenim situacijama, a ne zamenu za takav tretman.
Zubobolja nije isto što i infekcija koja zahteva antibiotik
Bol nastaje iz različitih razloga. Karijes koji je stigao do pulpe zuba, upala zubnog živca, trauma ili druga lokalna stanja izazivaju jak bol, ali sama njegova jačina ne govori da je potreban antibiotik.
Antibiotici deluju na bakterije. Oni nisu lekovi protiv bola i nisu lekovi protiv svake vrste upale. Ako je problem moguće rešiti stomatološkim zahvatom, davanje antibiotika samo da bi se smanjio bol uglavnom ne rešava osnovni problem.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) takođe naglašava da su dentalna stanja koja zahtevaju sistemski antibiotik malobrojna i da antibiotici nisu namenjeni lečenju bola ili upale kada za njih nema odgovarajuće indikacije.
Kada je antibiotik potreban?
Postoje situacije u kojima stomatolog procenjuje da je antibiotik opravdan. Pre svega kada se infekcija širi izvan lokalnog područja zuba ili postoje znaci sistemske infekcije i uključuje: povišenu temperaturu, izraženu malaksalost, otok lica ili okolnih tkiva, uvećane limfne čvorove, znake širenja infekcije i određena stanja kod kojih postoji veći rizik od komplikacija.
Poređenja radi, belgijski zdravstveni autoriteti navode da su antibiotici u stomatologiji retko potrebni i da ih treba razmatrati kada infekcija pokazuje znake širenja, poput otoka lica ili limfnih čvorova, temperature i opšteg lošeg osećanja.
Zašto onda stomatolozi ipak često propisuju antibiotike?
Jedan deo problema predstavlja činjenica da pravila nisu svuda ista niti su svuda jednako dostupna. Istraživanja iz različitih zemalja pokazuju velike razlike u načinu na koji stomatolozi propisuju antibiotike. U nekim sredinama postoje jasne nacionalne smernice i alati za odlučivanje, dok u drugim takve preporuke nedostaju ili nisu lako dostupne.
Ni to, međutim, nije jedini razlog, jer na odluku utiču nesigurnost u dijagnozi, očekivanja pacijenta, ranije navike, strah od komplikacija i pritisak da se pacijentu "da nešto" što će delovati kao konkretno rešenje.
Kada antibiotik nije potreban, njegovo uzimanje ne donosi očekivanu korist, ali može da napravi štetu. Mogu se javiti neželjene reakcije, uključujući stomačne tegobe i alergijske reakcije, a određeni antibiotici povezani su i sa ozbiljnijim komplikacijama.
Tu je i problem koji ne vidimo kod pojedinačnog pacijenta: antimikrobna rezistencija. Bakterije razvijaju otpornost na antibiotike, pa lekovi koji danas uspešno leče infekcije vremenom postaju manje efikasni.
Zbog toga se racionalno propisivanje antibiotika ne odnosi samo na pitanje "da li će ovaj pacijent ozdraviti", već i na očuvanje efikasnosti antibiotika za buduće infekcije. Upravo zato se poslednjih godina sve više govori o takozvanom antibiotic stewardshipu, odgovornom korišćenju antibiotika u svim granama medicine, uključujući stomatologiju.
Antibiotik je važan lek, ali upravo zato ne bi trebalo da bude automatski odgovor na svaku zubobolju. Većina dentalnih problema zahteva da se pronađe i ukloni njihov uzrok, kada je antibiotik potreban, njegov izbor i trajanje treba da budu zasnovani na kliničkoj proceni i relevantnim smernicama.
(EUpravo zato)