Kratak odgovor glasi: nije svaka plastična posuda namenjena zagrevanju hrane.Američka agencija za hranu i lekove (FDA), navodi da se određene plastične posude mogu iskoristiti za podgrevanje u mikrotalasnoj pećnici, dok neke druge mogu da se istope zbog toplote koju proizvodi zagrejana hrana.
Zato je važno da se svaka plastična posuda koristi u skladu sa njenom deklaracijom.
Šta se zapravo dešava kada zagrevamo plastiku?
Plastika nije potpuno "neaktivna" u odnosu na hranu. Materijali koji dolaze u kontakt sa hranom sadrže različite hemijske komponente, a određena količina tih supstanci prilikom zagrevanja može da "pređe" iz ambalaže u hranu, proces poznat kao migracija.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) vrši procene materijala koji dolaze u kontakt sa hranom na osnovu toga koje supstance su migrirajuće, ili preciznije rečeno meri u kojoj količini i kakav bi njihov potencijalni uticaj na zdravlje mogao da bude.
Temperatura je jedan od faktora koji utiču na takvu migraciju. FDA u svojim smernicama za procenu materijala posebno uzima u obzir temperaturu, vreme zagrevanja, sastav i količinu hrane i oblik posude.
Zato rečenica "mikrotalasna izvlači otrov iz plastike" nije dobar naučni opis problema. Preciznije je da se kaže: pri određenim uslovima povećava migracija pojedinih supstanci iz materijala u hranu, zbog čega se plastične posude ispituju na konkretne uslove upotrebe.
Šta je sa BPA?
Bisfenol A, odnosno BPA, jedna je od supstanci koja je godinama izazivala posebnu zabrinutost javnosti. FDA navodi da vrlo male količine BPA migrira iz određenih materijala u hranu i piće, ali istovremeno navodi da njihova procena podržava bezbednu upotrebu odobrenih BPA u ambalaži za hranu.
Međutim, priča o plastici nije samo priča o BPA.
Plastični proizvodi sadrže različite aditive. Među njima su i ftalati, grupa hemijskih supstanci koje se koriste kao plastifikatori. FDA je tokom 2026. objavila novu procenu ftalata koji su još uvek odobreni za određene namene u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom i najavila dalju procenu njihove bezbednosti. Istovremeno, većina ranije odobrenih ftalata uklonjena je iz regulative.
Zato oznaka "BPA free" sama po sebi nije dovoljna kako bismo zaključili da je određena posuda idealna za svaku vrstu zagrevanja.
Koja plastika je bezbedna?
Najvažnije je da se ne oslanjamo samo na broj u trouglu na dnu posude. Za potrošača je mnogo važnije da proizvođač jasno navede da je posuda namenjena za kontakt sa hranom i za zagrevanje u mikrotalasnoj pećnici.
U Evropskoj uniji postoje posebna pravila za plastične materijale koji dolaze u kontakt sa hranom. Evropska komisija navodi da takvi materijali moraju da ispunjavaju stroge bezbednosne zahteve i ne smeju da oslobađaju supstance u količinama koje bi mogle da ugroze zdravlje ili izmene u određenoj meri sastav hrane.
Ukoliko nismo sigurni da je plastična posuda predviđena za zagrevanje, preporuka stručnjaka je da koristimo staklenu ili keramičku posudu namenjena za mikrotalasnu pećnicu.
Hranu ne treba zagrevati u: jednokratnoj ambalaži koja nije predviđena za ponovno zagrevanje, posudama koje su deformisane, napukle ili vidljivo oštećene, starim plastičnim kutijama čija namena nije jasna, ambalaži za koju proizvođač ne navodi da je pogodna za mikrotalasnu, plastičnoj ambalaži koja se pri zagrevanju deformiše ili topi.
Pitanje mikroplastike
Mikroplastika jeste predmet intenzivnog naučnog istraživanja, ali još uvek nema konkretnih dokaza da podgrevanje hrane u plastičnoj kutiji izaziva određenu bolest.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u svom pregledu izloženosti mikroplastici navela da postoje značajni nedostaci u poznavanju ove teme, a samim tim i potreba za daljim istraživanjima mogućih efekata na zdravlje ljudi.
Drugim rečima, možemo da zauzmemo razuman princip predostrožnosti, ali bez tvrdnje da je svaki kontakt između tople hrane i plastike opasan. Ako je plastična posuda jasno označena kao pogodna za mikrotalasnu pećnicu, treba je koristiti prema uputstvu. Ako nije, hranu je najbolje prebaciti u staklenu ili keramičku posudu.
Priča o podgrevanju hrane u plastici nije priča o tome da je "svaka plastika otrovna", niti da je svaka plastična kutija bezbedna za mikrotalasnu pećnicu. Najvažniji su materijal, namena proizvoda, temperatura, vreme zagrevanja i vrsta hrane.
(EUpravo zato)