Noć bi trebalo da bude vreme kada mirujemo i odmaramo. Disanje se usporava, mišići se opuštaju, a telo se obnavlja. Ipak, za neke ljude trenutak kada legnu u krevet označava početak nečeg sasvim drugačijeg.
I dok kašalj u toku dana može potpuno da izostane, tokom noći on postaje uporan uz osećaj grebanja u grlu ili čak sa napadima kašlja koji bude iz sna.
Razlog nije uvek prehlada. Kašalj noću je posledica slivanja sekreta iz nosa i sinusa, refluksa želudačnog sadržaja, neželjenog dejstva nekih lekova, a ređe ukazuje i na ozbiljnija stanja.
Zanimljivo je da nekoliko ovih mehanizama povezuje ista pojava: promena položaja tela.
Kad sekret krene niz grlo
Nos i sinusi svakodnevno stvaraju sluz. Ona nije nepotreban otpad, već deo odbrambenog sistema disajnih puteva: zadržava čestice, vlaži sluzokožu i pomaže organizmu da ukloni ono što ne bi trebalo da dospe dublje u respiratorni sistem.
Dok stojimo ili sedimo, sekret se relativno lako drenira. Gutamo ga, iskašljavamo ili ga uklanjamo. Kada legnemo, međutim, situacija se menja, sluz se zadržava u zadnjem delu nosa i ždrela, a zatim da se sliva niz zadnji zid grla. Ova pojava poznata je kao postnazalno slivanje sekreta.
Ako sekret nadraži područje oko glasnih žica, telo reaguje kašljem. Ako deo sluzi dospe niže u disajne puteve, kašalj postaje još izraženiji.
Osumnjičeni broj dva
Drugi čest uzrok noćnog kašlja nalazi se u želucu. Kod gastroezofagealne refluksne bolesti, poznate kao GERB, sadržaj želuca vraća se prema jednjaku. Između jednjaka i želuca nalazi se mišićni prsten koji bi trebalo da spreči vraćanje sadržaja u suprotnom smeru. Kada njegova funkcija oslabi, želudačni sadržaj će kreće naviše.
Problem postaje izraženiji kada legnemo.
Tokom dana uspravan položaj tela i gravitacija pomažu da sadržaj iz jednjaka nastavi put prema želucu i crevima. U ležećem položaju situacija je drugačija.
Želudačna kiselina ne izaziva uvek samo poznatu gorušicu, ukoliko sadržaj nadraži jednjak ili on dospe do ždrela i glasnih žica, dolazi do kašlja. U nekim slučajevima osoba zato ima uporan, uglavnom suv kašalj, a da pritom ne oseća tipično žarenje iza grudne kosti.
U težim slučajevima refluksni sadržaj dospeva i u disajne puteve, gde izaziva dodatnu iritaciju.
Kada je za kašalj kriv lek?
Ponekad je odgovor skriven u kućnoj apoteci, određeni lekovi kao posledicu neželjenih efekata imaju i suv kašlj. Među poznatijim primerima su ACE inhibitori, grupa lekova koja se koristi u lečenju povišenog krvnog pritiska i određenih srčanih bolesti.
Kod takvog kašlja pacijent tokom dana ima osećaj da samo povremeno mora da pročisti grlo, dok se simptomi noću pojačavaju. Ako se kašalj pojavio nakon uvođenja novog leka, važno je da se taj detalj spomene i lekaru. Terapiju ne treba samostalno prekidati ili menjati, ali lekar može da proceni da li je lek mogući uzrok i kada je potrebno, da se nađe alternativa.
Kada je vreme za posetu kardiologu?
Većina uzroka noćnog kašlja nije razlog za paniku. Ipak, postoji jedan razlog zbog kog dugotrajan simptom ne treba ignorisati: ponekad kašalj može da bude povezan sa bolestima srca.
Kod srčane slabosti srce ne uspeva da pumpa krv dovoljno efikasno za potrebe organizma. Posledica ovoga može da bude i zadržavanje tečnosti u telu.
Dok smo uspravni, gravitacija utiče na zadržavanje tečnosti u donjim delovima tela. Kada legnemo, raspodela tečnosti se menja. Kod osoba sa srčanom slabošću tečnost doprinosi njenom nakupljanju u plućima, što izaziva kašalj i otežano disanje.
Zbog toga kašalj koji traje nedeljama, naročito ako se javlja pretežno noću, zaslužuje konsultaciju sa lekarom. Posebno je važno da se obrati pažnja ako ga prate otežano disanje, izražen umor, oticanje nogu ili drugi novi simptomi.
Šta pomaže?
Ako je uzrok bezazleniji, nekoliko jednostavnih promena ublažava simptome. Podignite gornji deo tela tokom spavanja, blago podizanje gornjeg dela kreveta pomaže kod refluksa, ali i olakšava drenažu sekreta.
Obratite pažnju na vazduh u prostoriji, jer suv vazduh dodatno iritira disajne puteve i čini sekret gušćim. Dok pastila za kašalj ili gutljaj vode pomažu kada se probudite sa nadraženim grlom.
Kašalj je jedan od najstarijih mehanizama zaštite našeg organizma. Njegov zadatak je jednostavan: kada nešto nadraži disajne puteve, telo pokušava to i da izbaci. Ponekad je upravo taj mali signal dovoljan da nas natera da pažljivije oslušnemo šta se događa u telu.
(EUpravo zato/Harvard Health)