Aneurizma je proširenje, odnosno ispupčenje zida arterije koje nastaje na mestu gde je krvni sud oslabio. Dr Jazan Alderazi, neuroendovaskularni hirurg, vaskularni neurolog i neurointenzivista u HCA Healthcare, objašnjava da je izgleda kao "mehurić" na krvnom sudu koji dovodi krv do mozga.
Većina aneurizmi danas se otkriva u neočekivanim situacijama, kada se vršila kontrola nečeg drugog. Razlog je jednostavan: savremene metode snimanja prikazuju krvne sudove i kada se pregled radi zbog nekog sasvim drugog problema.
"Na primer, ako su imali saobraćajnu nesreću ili ako imaju vrtoglavicu, probleme sa pamćenjem ili druge neurološke simptome ili vaskularne bolesti", kaže dr Alderazi.
Od uvođenja veštačke inteligencije u kontoli snimaka, softveri analiziraju snimke i označavaju područja izgledaju kao aneurizma, nakon čega ih procenjuju radiolog i neurovaskularni specijalista. Veštačka inteligencija, prema rečima dr Alderazija predstavlja dodatni par "očiju", ali konačna procena ostaje na lekaru.
Glavobolja poput udara groma
Najvažniji znak upozorenja je iznenadna, izuzetno jaka glavobolja, ona koja se razvije za nekoliko sekundi ili minuta i koju pacijenti uglavnom opisuju kao najgoru glavobolju u životu.
"Ovo nije postepena glavobolja koja se razvija u roku od nekoliko sati", otkriva doktor.
Takva glavobolja predstavlja znak da je aneurizma procurila ili pukla i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Stoga, u takvim situacijama ne treba da se čeka da bol mine, niti da se "prespava".
Ruptura aneurizme daje simptome slične moždanom udaru, poput problema sa govorom ili slabosti jedne strane tela, kao i do gubitka svesti. Ona koja nije pukla, takođe može da dovede do simptoma ukoliko naraste dovoljno da pritisne okolne nerve: spušten kapak, dvostruki vid ili problemi sa vidom na jednom oku zahtevaju hitnu procenu lekara.
Ne mora svaka aneurizma da se operiše
Otkriće aneurizme ne znači da je odmah potrebna operacija.
Neke male i stabilne aneurizme se redovno prate snimanjem. Odluka zavisi od niza faktora, između ostalog od veličine i oblika, njenog položaja, toga da li se menja tokom vremena i od samog pacijenta.
"Većinu aneurizmi danas lečimo endovaskularno. Uzimamo male, dugačke cevi koje se zovu kateteri, ubacujemo ih kroz arteriju u zglobu ili arteriju u nozi kod kuka, i iz unutrašnjosti krvnog suda ulazimo u arterije u mozgu da bi blokirali aneurizme bez potrebe da sečemo lobanju ili mozak", objašnjava postupak dr Alderazi.
Kod određenih pacijenata i dalje se primenjuje klasična neurohirurška operacija, odnosno klipovanje aneurizme.
U većini slučajeva aneurizma se otkriva slučajno jer prolazi dugo bez simptoma, ali ukoliko se određeni simptomi pojave onine smeju da se ignorišu. Iznenadna, ekstremno jaka glavobolja, poremećaji u govoru, slabost jedne strane tela, spušten kapak ili iznenadni dvostruki vid zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
(EUpravo zato/AMA)