Spomenuti sindrom može da se pojavi iznenada, nakon snažnog emocionalnog ili fizičkog stresa i da podseća na srčani udar. Kako bi rešili ovu nedoumicu kod lekara koji se sreću sa pacijentima koji pate od takotsubo sindroma, istraživači su osmislili novi način razlikovanja i to u kritičnom trenutku.
Srce ponekad reaguje na stres na načine koje je teško zamisliti dok ne sagledamo šire posledice. U pojedinim slučajevima, taj trenutak može da dođe prekasno.
Nakon snažnog emocionalnog događaja, ali i fizičkog stresa, kod pojedinih ljudi srčani mišić naglo slabi. Tada se javljaju bol u grudima, otežano disanje i promene na elektrokardiogramu, dok testovi iz krvi pokazuju povišene vrednosti biomarkera.
Na prvi pogled, sve izgleda kao srčani udar, ali postoji ključna razlika: kod takotsubo sindroma koronarne arterije nisu začepljene.
Upravo zbog toga lekari u hitnim situacijama često moraju da sprovedu invazivno ispitivanje krvnih sudova srca kako bi utvrdili šta se zapravo događa.
Takotsubo sindrom čini oko 2 odsto slučajeva pacijenata koji u početku izgledaju kao da imaju akutni srčani udar, a među ženama sa akutnim koronarnim sindromom i 1 od 10 slučajeva.
Kada stres pogodi srce
Takotsubo sindrom najčešće pogađa žene nakon menopauze, a povezan je sa intenzivnim emocionalnim ili fizičkim stresom. Stanje je godinama privlačilo pažnju naučnika koji pokušavaju da razumeju kako događaji koji počinju u mozgu i nervnom sistemu mogu tako brzo da se odraze na srčani mišić.
Novi rezultati dodatno zagovaraju ideju da u osnovi takotsubo sindroma postoji mnogo više od jednostavne reakcije na "slomljeno srce". Istraživači su pronašli biomarkere koji ukazuju na ulogu takozvane ose mozak–srce, složene komunikacione mreže kroz koju odgovori nervnog sistema u stresnim situacijama utiču na krvne sudove i rad srca.
Jedan od novih markera povezan je sa aktiviranjem neuropeptida koji učestvuju u reakcijama na stres, anksioznosti, regulaciju krvnih sudova i autonomni nervni sistem, a drugi je povezan sa stabilnošću aterosklerotskih plakova. Poređenjem ove kombinacije, uočava se biološki obrazac koji se razlikuje od karakterističnog za klasičan srčani udar.
Novi skor traži tragove u krvi
Međunarodni tim istraživača sa Univerziteta u Cirihu i drugih institucija razvio je BioTAK skor, alat koji kombinuje nekoliko biomarkera iz krvi i pol pacijenta.
Istraživači su uz pomoć veštačke inteligencije analizirali koje kombinacije biomarkera najbolje pomažu u razlikovanju takotsubo sindroma od akutnog koronarnog sindroma. Dobijeni rezultati zatim su pretvoreni u klinički skor.
U nezavisnoj grupi od gotovo 1.800 pacijenata, BioTAK je klasifikovao skoro 90 odsto ispitanika. To ne znači da bi novi skor mogao jednostavno da zameni standardnu dijagnostiku. Naprotiv, njegovo mesto će se naći u ranijim fazama procesa, u trenutku kada lekar pokušava da odluči koliko je verovatno da pacijent ima takotsubo sindrom i koje preglede dalje treba sprovesti.
"BioTAK skor nije zamena za kateterizaciju kada je ona medicinski neophodna", naglašavaju istraživači. Ali mogao bi da pomogne lekarima da preciznije usmere dijagnostički postupak i kod određenih pacijenata izbegnu nepotrebne invazivne procedure.
Šta nam srce govori o stresu?
Ovo istraživanje otvara pitanje koje je šire od same dijagnoze takotsubo sindroma.
Veza između mozga i srca odavno je poznata. Kada smo pod stresom, telo aktivira složene mehanizme koji pripremaju organizam za odgovor na opasnost. Hormoni i signali nervnog sistema menjaju rad srca, krvnih sudova i drugih organa.
Kod takotsubo sindroma, međutim, taj odgovor može đprivremeno da porementi funkciju srčanog mišića. Zbog toga "slomljeno srce" nije samo poetska metafora, već stvarno medicinsko stanje, i primer koliko su nervni sistem, stres i srce međusobno povezani.
Nova studija, objavljena u časopisu European Heart Journal, zasnovana je na podacima više od 3.600 pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom ili takotsubo sindromom, uključujući podatke iz međunarodnog InterTAK registra.
Sledeći korak je utvrđivanje činjenice koliko je pozdan BioTAK skor, kada se uvede u svakodnevnu kliničku praksu i da li zaista poboljšava način na koji se sindrom dijagnostikuje i leči.
(EUpravo zato/Science daily)