Ubod komarca deluje bezazleno: crvena tačkica, malo otoka i nekoliko sati ili dan, dva neprijatnog svraba. Ali iza tog malog pečata na koži krije se složena reakcija našeg imunog sistema, jer svrab znači da se naše telo brani.
A kako sve počinje? Krv nije deo svakodnevne ishrane komaraca, a mužjaci se hrane uglavnom nektarom i drugim biljnim izvorima. Krv je potrebna ženkama, odnosno proteini iz nje, koji im pomažu u razvoju jaja.
Kada ženka komarca sleti na kožu, ona ne napravi samo malu rupicu kroz koju sisa krv. Tokom hranjenja ona ubrizgava i pljuvačku koja sadrži supstance kako bi krv lakše tekla i da se ne zgruša pre nego što završi obrok. Upravo je ta pljuvačka razlog zbog kog naša koža reaguje.
Imuni sistem prepoznaje proteine iz pljuvačke komarca kao nešto što ne pripada organizmu i pokreće upalni odgovor. Oslobađaju se različiti molekuli, među njima i histamin, a rezultat je dobro poznata kombinacija: crvenilo, otok i svrab.
Zašto komarci nekoga "vole" više?
Ako ste se ikada pitali zašto jedna osoba provede veče gotovo bez ijednog ujeda, dok druga izgleda kao da je komarcima bila glavno jelo, odgovor se ne krije u činjenici ko se više češe.
Komarce privlače različiti signali koje naše telo emituje. Među njima su ugljen-dioksid koji izdišemo, telesna temperatura i određene supstance i mirisi na koži. Na njih utiču i mikroorganizmi koji prirodno žive na našoj koži.
Zato nije sasvim tačno da komarci jednostavno "vole slatku krv". Krvna grupa jeste često spomenut faktor u istraživanjima o komarcima i njihovim preferencijama, ali priča je mnogo složenija od jedne stavke. Pa tako na primer, trudnoća može dodatno da utiče na "privlačnost", između ostalog zbog promene telesne temperature i količine ugljen-dioksida koji se izdiše.
Jedan ubod, različite reakcije
Kod većine ljudi reakcija je kratka i prolazna. Ubrzo nakon uboda javlja se malo otok, koji se zatim pretvara u čvršću crvenu ili ružičastu kvržicu i nestaje tokom narednih nekoliko dana. Ali dobro poznata činjenica je da ne reaguju svi isto.
Kod nekih ljudi reakcija je mnogo izraženija. Poznata je kao Skeeterov sindrom, burna lokalna reakcija na ubod komarca. Koža u tim trenucima može da otekne, da bude topla i crvena, ali veliki otok ne znači automatski da je došlo do ozbiljne infekcije.
Kada ubod više nije samo ubod?
Većina uboda prolazi sama od sebe. Međutim, ako se crvenilo širi nakon jednog do dva dana, ako se pojavi gnoj ili žuti sekret, plikovi, tamna ili crna krasta, osip, otečeni limfni čvorovi, temperatura ili drhtavica, vreme je da se potraži savet lekara.
Posebnu pažnju zahtevaju simptomi poput jake glavobolje, konfuzije, bolova u mišićima ili zglobovima i ukočenosti vrata. Oni ne znače nužno da je komarac preneo neku od bolesti, ali sugerišu da se događa nešto što zahteva medicinsku procenu.
Problem sa komarcima nije samo svrab, neke vrste prenose mikroorganizme koji izazivaju bolesti. Koje bolesti dolaze u obzir zavisi od vrste komarca i geografskog područja. Među najpoznatijim su virus Zapadnog Nila, Zika i malarija, pri čemu malariju ne izaziva virus već parazit.
To ne znači da svaki ubod predstavlja rizik, ali upravo zato što ne možemo da znamo koji je komarac nosilac zaraze, zaštita od ujeda ostaje najjednostavnija preventivna mera.
Najbolja zaštita počinje pre nego što komarac sleti
Komarci ne moraju da imaju baru ili jezero u neposrednoj blizini da bi ih bilo mnogo. Nekim vrstama dovoljna je sasvim mala količina stajaće vode: voda u saksiji, posudi, kanti ili zapušenom oluku.
Zato zaštita počinje uklanjanjem posuda u kojima se zadržava voda, korišćenjem mreža i nošenjem odeće koja pokriva kožu.
Za izloženu kožu postoje repelenti sa aktivnim sastojcima čija efikasnost je dobro proučena, poput DEET-a ili pikaridina. Permetrin je namenjen tretiranju odeće i opreme, a ne direktnom nanošenju na kožu.
Kod beba mlađih od dva meseca preporučuju se fizičke barijere, odeća i zaštitne mreže, umesto hemijskih repelenata.
(EUpravo zato/AMA)