Postoji i druga strana ove priče, kada upala ne prestaje, već tinja mesecima ili godinama, ona postaje jedan od važnih faktora u razvoju hroničnih bolesti.
Naučnici ovu pojavu nazivaju hroničnom upalom. Za razliku od akutne upale, koja je kratkotrajna i korisna, hronična upala predstavlja dugotrajan odgovor imunog sistema koji više ne štiti organizam, već postepeno oštećuje zdrava tkiva i organe.
Zašto nastaje hronična upala?
Uzroci su različiti. Nekada je pokreću dugotrajne infekcije koje organizam ne uspeva u potpunosti da eliminiše, dok je kod autoimunih bolesti problem u tome što imuni sistem greškom napada sopstvena tkiva.
Stručnjaci ističu da značajnu ulogu imaju i svakodnevne navike. Gojaznost, posebno nagomilavanje masnog tkiva oko unutrašnjih organa, pušenje, ishrana bogata ultra-prerađenom hranom, fizička neaktivnost, hronični stres i nedostatak sna povezani su sa povećanim nivoom upalnih procesa u organizmu.
Poslednjih decenija sve je više dokaza u prilog tezi da dugotrajna upala doprinosi razvoju brojnih hroničnih bolesti. Među njima su bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes tipa 2, pojedini oblici karcinoma, reumatoidni artritis, inflamatorne bolesti creva, ali i neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove bolesti. Iako upala nije jedini uzrok ovih oboljenja, smatra se da igra važnu ulogu u njihovom nastanku i napredovanju.
Da li postoje jasni signali?
Za razliku od akutne upale, hronična često ne izaziva simptome poput bola, otoka ili crvenila, zbog čega se često naziva "tihom" ili "nevidljivom" upalom.
U pojedinim slučajevima javaljaju se dugotrajan umor, bolovi u zglobovima, usporeno zarastanje rana ili opšti osećaj iscrpljenosti, ali ovi simptomi nisu specifični i imaju brojne druge uzroke. Upravo zato se hronična upala ne dijagnostifikuje samo na osnovu simptoma.
Da li može nešto da se uradi po ovom pitanju?
Ne postoji jedna namirnica ili suplement koji "gasi" hroničnu upalu. Stručnjaci naglašavaju da je mnogo važniji celokupan način života.
Održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost, ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i zdravim mastima, kvalitetan san, prestanak pušenja i kontrola stresa predstavljaju najbolje strategije za smanjenje rizika od dugotrajne upale.
O upali se često govori kao o nečemu što treba da se izbegne, ona je zapravo jedan od najvažnijih mehanizama odbrane organizma. Bez nje, čak i male povrede ili obične infekcije mogu da ostave ozbiljne posledice.
Pravi problem nastaje kada taj zaštitni sistem izgubi sposobnost da se isključi. Upravo zato stručnjaci naglašavaju da cilj nije potpuna eliminacija upale, već pomoći organizmu da održi prirodnu ravnotežu između odbrane i oporavka.
(EUpravo zato/Harvard Health)