Stručnjaci upozoravaju da je napredak daleko od zadovoljavajućeg. Saobraćajne nesreće i dalje svake godine odnesu oko 1,16 miliona života, dok milioni ljudi zadobiju povrede koje često ostavljaju trajne posledice.
Za decu, adolescente i mlade uzrasta od 5 do 29 godina, povrede u saobraćaju i dalje su vodeći uzrok smrtnosti.
Više automobila, ali manje žrtava
Na prvi pogled deluje paradoksalno da broj poginulih opada uprkos sve većem broju vozila na putevima. Stručnjaci taj trend povezuju sa boljim bezbednosnim standardima u automobilima, strožim saobraćajnim propisima, unapređenom infrastrukturom i većom svešću o rizicima poput prekoračenja brzine, vožnje pod dejstvom alkohola ili nekorišćenja sigurnosnog pojasa.
Međutim, napredak nije ravnomerno raspoređen. Dok su pojedine zemlje značajno smanjile broj stradalih, mnoge države sa niskim i srednjim prihodima i dalje beleže nesrazmerno veliki broj poginulih zbog nedovoljne bezbednosti na putevima, slabije primene zakona i ograničenog pristupa hitnoj medicinskoj pomoći.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da veliki deo stradalih čine takozvani "ranjivi učesnici u saobraćaju": pešaci, biciklisti i motociklisti. U mnogim gradovima upravo za njih nedostaju bezbedni trotoari, biciklističke staze, pešački prelazi i druga infrastruktura koja bi mogla da spreči teške nesreće, a na kraju i smrt.
Cilj za 2030. još nije dostignut
Najnoviji podaci objavljeni su u vreme održavanja sastanka Ujedinjenih nacija (UN) o unapređenju globalne bezbednosti saobraćaja, na kom su države ponovo utvrdile da je cilj da se do 2030. godine broj poginulih i teško povređenih u saobraćaju prepolovi u odnosu na sadašnji nivo.
Da bi se to postiglo, biće potrebno dodatno ulaganje u bezbednije puteve, vozila i javni prevoz, efikasnije sprovođenje saobraćajnih propisa, ali i kvalitetnije prikupljanje podataka koji pomažu u sprečavanju nesreća.
Iako statistika pokazuje da svet ide u dobrom smeru, stručnjaci podsećaju da iza svakog broja stoji nečiji izgubljeni život, porodica i zajednica.
Upravo zato SZO naglašava da pad smrtnosti ne sme da bude povod za opuštanje, već podsticaj da se mere bezbednosti dodatno unaprede kako bi se sačuvalo što više života u godinama koje dolaze.
(EUpravo zato/SZO)