Decenijama su naučnici smatrali da zdrava osoba može normalno da funkcioniše sve dok takozvana temperatura mokrog termometra ne dostigne 35 stepeni Celzijusa. U pitanju je merna jedinica koja predstavlja najnižu temperaturu do koje se vazduh može ohladiti isparavanjem vode u datim uslovima.
Međutim, istraživanje iz 2025. godine otkriva da ljudski organizam gubi bitku sa vrućinom znatno ranije.
Koja je granica?
Ljudski organizam funkcioniše kao precizno podešen sistem za regulaciju temperature. Kada nam postane vruće, krvni sudovi se šire, a znoj isparava sa kože. Ali taj mehanizam ima svoje granice ukoliko je vazduh previše topao i zasićen vlagom, jer u tim trenucima znoj više ne može dovoljno brzo da isparava.
Telo tada skladišti toplotu, umesto da je oslobađa.
Upravo taj trenutak je bio u fokusu istraživača iz pomenute studije. Analizom podataka laboratorijskih eksperimenata, oni su pratili kada unutrašnja temperatura ispitanika počinje da raste.
Izlaganjima različitim kombinacijama toplote i vlage, došli su do otkirća da rizik počinje već negde između 30,6 i 32 stepeni Celzijusa mokrog termometra, umesto dotadašnjih 35.
Ovo ne znači da je svaka osoba ugrožena prilikom visokih temperatura. Starost, zdravstveno stanje, fizička aktivnost, hidratacija i pristup vodi i drugim sredstvima za rashlađivanje igraju važnu ulogu.
Ipak, ovo istraživanje menja način na koji posmatramo ekstremne vrućine. Pitanje više nije samo koliko će temperatura rasti, već i koliko će često uslovi u kojima živimo prelaziti granice koje ljudsko telo može da podnese.
(EUpravo zato/PNAS)