Često nije u pitanju samo kratkotrajni osećaj vrtoglavice pri ustajanju. Hipotenzija može da donese zujanje u ušima, malaksalost, hladan znoj i osećaj umora, sve ono što nam remeti rutinu.
Lekari objašnjavaju šta se krije iza ove pojave: visoke temperature šire krvne sudove i podstiču gubitak tečnosti znojenjem, zbog čega pritisak dodatno opada. Upravo zato leti mnogi posežu za slanijom hranom, hladnom kafom ili mineralnom vodom i nauka kaže da u ovome ima logike.
Ali koje namirnice zaista pomažu kada pritisak opada?
Generacijama unazad se govori da je so neprijatelj zdravlja, i za osobe sa hipertenzijom to jeste tačno. Međutim, kod ljudi koji imaju nizak pritisak umereno povećan unos natrijuma pomaže organizmu da zadrži više tečnosti i tako prirodno podignu pritisak.
Masline, feta ili mladi sir, slane supe, kiseli krastavci, mineralna voda bogata natrijumom su zdravi i poželjni izbori. Stručnjaci upozoravaju da "više soli" tokom leta ne znači kako treba da jedemo beskonačno mnogo grickalica i industrijske hrane.
Kada je kada u pitanju šolja jake kafe, ona često deluje instant i tera srce da ubrza, krvne sudove da se blago stegnu, a pritisak poraste. Efekat može da potraje i do nekoliko sati, zato mnogi ljudi sa hipotenzijom kažu da "ožive" nakon prve jutarnje kafe.
Ali postoji paradoks u celoj priči sa kafom: ona može da podgne pritisak, ali ako se uz nju ne unosi dovoljno vode i da doprinese dehidrataciji tela. Ovo je posebno izraženo tokom leta kada se usled vrućina pojačano znojimo.
Poželjno je što više vode, ali i gvožđe
Krv je velikim delom sačinjena od vode. Kada telo tokom leta izgubi tečnost, smanjuje se volumen krvi i pritisak pada. Zato dehidracija često stoji kao glavni uzrok iza letnje vrtoglavice.
Doktori zato preporučuju pojačan unos obične vodu tokom celog dana, mineralnu vodu sa elektrolitima, supe i čorbe i ceđene sokove bez previše šećera. Nije slučajno što u mediteranskim krajevima ljudi vekovima tokom leta jedu lagane slane obroke i piju mnogo tečnosti.
Ponekad problem nije samo toplota i dehidracija. Dugotrajan nizak pritisak nekada je povezan i sa anemijom ili manjkom vitamina B12. Zato se među preporukama za podizanje pritiska često nalazi hrana bogata njima: jaja, riba, meso, mahunarke, zeleno lisnato povrće, sočivo i pasulj.
Zanimljivo je da nizak pritisak nije bolest sam po sebi, već adaptacija organizma. Pojedini ljudi prirodno imaju niže vrednosti i funkcionišu bez problema. Ali kada stigne leto, granica između "normalno niskog" i iscrpljujućeg, lako se briše usled visokih temperatura.
(EUpravo zato/Healthline)