Jak bol, koji se često poredi s porođajnim tegobama, mučnina, povraćanje, lažni i učestali pozivi na mokrenje, neki su od najčešćih simptoma kamena u bubregu, stanja koje lekari zovu kalkuloza. Ovaj zdravstveni problem može u bitnoj meri da naruši kvalitet života, ipak dobra vest jeste činjenica da se kalkuloza danas veoma uspešno leči. Minimalno invazivne i neinvazivne metode posle kojih pacijent odmah ide kući skoro su u potpunosti zamenile otvorenu operaciju kamena u bubregu koja se danas radi vrlo retko.
Stručnjaci napominju da učestale infekcije urinarnog sistema mogu da budu jedna od tegoba kada se savetuje obavezan pregled. Postojanje kamena u bubregu uvek je praćeno prisustvom bakterija, objašnjavaju lekari.
Kamen u bubregu je strano telo za organizam
Kamen u bubregu je čvrsta tvorevina koja se formira unutar bubrega ili mokraćnih puteva. Sastavljena je od minerala i soli, a nastaje kada u urinu ima viška minerala kao što su kalcijum, oksalat ili mokraćna kiselina, a malo tečnosti. U ovim uslovima urin je koncentrisan i gust, zbog čega se minerali spajaju i formiraju kristale koji mogu vremenom da prerastu u kamen.
U razgovoru za Zdravlje Kurir.rs internista-nefrolog prof. dr Dragan Jovanović objašnjava da kamen u bubregu može da bude veličine 4 do 5 milimetara, ali i većih dimenzija, koja se opisuje kao koraliformna kalkuloza - kada kamen bukvalno može da ispuni celu unutrašnjost bubrega. Koraliformna kalkuloza je veoma velik i razgranat kamen u bubregu, najčešće 3 do 5 centimetara, ali kod težih slučajeva i 8 do 10 centimetara i podseća na koral ili jelenske rogove.
"Kod koraliformne kalkuloze kamen ispunjava sve čašice, proširenje bubrega, unutrašnjost bubrega. Kamen obično krene iz bubrega, pa može da se zaustavi u mokraćnim kanalima, mokraćnoj bešici. Relativno često taj kamen u bešici stvara tegobe. Tera pacijenta na učestalo mokrenje, može da se pojavi i krv u mokraći. Kamen je kamen, iako nastaje od materija koje su prisutne u samom organizmu, on je u neku ruku strano telo za organizam i svojim prisustvom stvara određene komplikacije, najčešće infekcije. Prisustvo kamena uvek je praćeno i postojanjem bakterija, sve dok ima kamena u bubregu, bakterije ne mogu da se u potpunosti odstrane iz bubrega, iz mokraćnih kanala", napominje prof. dr Jovanović.
Kako dolazi do razvoja kamenaca?
Prof. dr Jovanović zapaža da se kamen u bubregu mnogo češće zapaža u zemljama s toplom klimom, gde zbog klimatskih uslova telo gubi dosta tečnosti.
"Najbolja preventiva kamena u bubregu je u suštini uzimanje što veće količine tečnosti. A kad je velika vrućina sigurno dolazi do malo veće koncentracije pojedinih materija u krvi, pogotovo onih koje su značajne za formiranje kamena. Taj gubitak tečnosti može da bude predisponirajući, okidač, da se napravi neka mala čestica i da se oko nje kasnije talože materije koje učestvuju u izgradnji kamena. Obično su to mešoviti kamenčići po svom sastavu. Najčešće kalcijuma, ima fosfata, oksalata, urata", napominje nefrolog dr Jovanović.
Zašto kamen u bubregu ne možemo uvek da sprečimo?
Profesor Jovanović kaže da su kamenci u bubregu u bitnoj meri posledica nedovoljnog unosa tečnosti, ali dodaje da kod ove bolesti postoje i neki faktori na koje ne možemo da delujemo, poput genetske predispozicije, ili različite anomalije u mokraćnim kanalima.
"Postoje i metabolički poremećaji koji mogu da dovedu do stvaranja kamenca. To su neki faktori na koje teško je delovati. U ovim situacijama veoma je bitno da vodite računa svakako o unosu tečnosti. Adekvatan unos tečnosti se savetuje svima i zdravim osobama, a posebno ako postoje navedene predispozicije. Nikad ne smete da budete žedni, unos 2,5 do 3 litra tečnosti dnevno je obavezan. I to je najbolja zaštita od stvaranja kamenaca", napominje prof. Jovanović.
Šta ako je povećana mokraćna kiselina?
Doktor dodaje da je naravno važno da se lekovima regulišu moguće povećane koncentracije mokraćne kiseline.
"Bitno je da se obrati pažnja i na koncentraciju kalcijuma u krvi, ako se kamen javlja i ponavlja u oba bubrega. U ovoj situaciji svakako treba videti kolika je koncentracija kalcijuma u krvi i proveriti funkciju paratiroidnih žlezdi, odnosno odrediti paratiroidni hormon. Ovo nije tako često, ali moguće je da se javi pojačana funkcija i da to bude razlog za stvaranje kamenčića", objašnjava profesor.
Izvor: Kurir/Danijela Tadić
