Starenje ne počinje onog trenutka kada prvi put primetimo sedu vlas, boru ili osetimo bol u kolenima. Neke promene u fizičkim sposobnostima počinju mnogo ranije, često u periodu kada se još osećamo snažno, zdravo i daleko od staračkog doma.
Prema istraživanju švedskih naučnika sa Instituta Karolinska objavljeno u časopisu Journal of Cachexia, Sarcopenia and Muscle, fizička izdržljivost i aerobna kondicija uglavnom dostižu vrhunac negde između 26. i 36. godine, nakon čega počinju postepeno da opadaju.
Skoro pola veka praćenja istih ljudi
Istraživanje je deo švedske studije fizičke aktivnosti i kondicije, u okviru koje su naučnici pratili 427 muškaraca i žena rođenih 1958. godine. Njihove fizičke sposobnosti procenjivane su od 16. do 63. godine, što je istraživačima omogućilo da prate njihove promene tokom gotovo pola veka.
Umesto da porede mlađe i starije ljude u jednom trenutku, naučnici su posmatrali kako se fizička sposobnost menja tokom života. Procene su obuhvatale aerobnu kondiciju, mišićnu izdržljivost i sposobnost mišića da brzo proizvedu silu.
Rezultati su pokazali da pad u početku nije naročito izražen, ali da se ubrzava s godinama. Do 63. godine, prosečni rezultati u fizičkim sposobnostima bili su oko 30 do 48 odsto niži nego na vrhuncu. Sličan obrazac zabeležen je i kod muškaraca i kod žena.
Zašto telo usporava?
Naučnici još istražuju zašto fizičke sposobnosti opadaju relativno rano u odraslom dobu. Jedan deo odgovora verovatno leži u promenama koje se vremenom događaju u ćelijama mišića, nervnom sistemu i sposobnosti organizma da proizvodi energiju potrebnu za kretanje.
Važnu ulogu imaju i mitohondrije, strukture unutar ćelija koje učestvuju u proizvodnji energije. Promene u njihovoj funkciji utiču i na efikasnost rada mišića, s godinama oni postepeno gube masu i slabije odgovaraju na signale koji podstiču njihov rast i oporavak. Izraženiji gubitak mišićne mase i snage dovodi i do sarkopenije, stanja povezanog sa starenjem koje otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Jedan od najvažnijih nalaza švedske studije jeste da, ni redovna fizička aktivnost ne može u potpunosti da spreči pad fizičkih sposobnosti povezan sa starenjem.
Međutim, učesnici koji su postali fizički aktivniji tokom odraslog doba poboljšali su svoje sposobnosti za pet do deset odsto. Oni koji su bili aktivni još u adolescenciji takođe su uglavnom zadržali bolju kondiciju, izdržljivost i mišićnu snagu tokom odraslog života.
Poruka istraživača zato nije da nakon određene godine više ne možemo mnogo da uradimo za svoje telo. Naprotiv: početak fizičke aktivnosti u odraslom dobu i dalje može da donese merljive koristi.
"Nikada nije kasno da počnemo da se krećemo", poručuje Marija Vesteršdal, jedna od autorki istraživanja. Prema njenim rečima, fizička aktivnost može da uspori opadanje fizičkih sposobnosti, iako ovaj proces ne možemo da zaustavimo.
Kondicija danas, zdravlje krvnih sudova sutra
Značaj fizičke aktivnosti ne završava se na mišićima i izdržljivosti. U dodatnoj studiji objavljenoj 2026. godine u časopisu Scientific Reports, istraživači su analizirali podatke iste grupe iz Švedske i otkrili da su osobe sa boljom aerobnom kondicijom imale i zdravije arterije u 63. godini.
Veza između ranije kondicije i kasnijeg stanja arterija uočena je i nakon što su istraživači uzeli u obzir nekoliko poznatih faktora rizika, uključujući gojaznost, pušenje i krvni pritisak.
Ako fizičke sposobnosti počinju da opadaju već sredinom tridesetih, da li to znači da su kasniji pokušaji da izgradimo snagu manje vredni? Dostupni nalazi govore suprotno.
Istraživanje objavljeno 2026. godine u časopisu The American Journal of Medicine pratilo je 49 muškaraca starosti od 60 do 82 godine koji ranije nisu učestvovali u organizovanim programima vežbanja. Tokom četiri godine, oni koji su redovno radili vežbe snage poboljšali su snagu gornjeg i donjeg dela tela. Učesnici koji su kombinovali trening snage i aerobne vežbe poboljšali su i aerobnu kondiciju.
Studija je bila relativno mala, pa rezultate ne treba generalizovati, ipak, ona se uklapa u širu sliku: sposobnost tela da odgovori na trening ne nestaje kada pređemo određenu starosnu granicu.
Ne možemo zauvek da zadržimo sve fizičke sposobnosti na nivou koji smo imali u mladosti. Ali možemo da utičemo na to koliko ćemo snage, izdržljivosti i samostalnosti da sačuvamo. Stoga još jednom se tačnom pokazala rečenica: "Nikada nije kasno".
(EUpravo zato/Science daily)
