Amortizer koji čuva naše zglobove: Šta se događa kada počne da nestaje i da li to možemo da sprečimo?

Problem je u tome što je hrskavica izuzetno specifično tkivo: upravo ono što joj omogućava da bude čvrsta i otporna istovremeno ograničava njenu sposobnost da se oporavi. Ona nema sopstvene krvne sudove, nerve ni limfne sudove, a odrasla hrskavica sadrži relativno malo ćelija, hondrocita. Zbog toga je njena sposobnost samoobnavljanja ograničena.

Kada je sistem u ravnoteži, hrskavica decenijama podnosi ogroman broj opterećenja, ali ta ravnoteža može da se poremeti. Povreda, ponavljano preopterećenje, nestabilnost zgloba, višak telesne mase, određene bolesti i starenje doprinose tome da razgradnja tkiva postane veća od sposobnosti njegovog održavanja.

Kada se površina hrskavice ošteti, ona više ne raspoređuje opterećenje na isti način. Oštećenje može da bude malo i lokalizovano, ali postepeno se širi.

Kod osteoartritisa dolazi do promena na čitavom zglobu. Hrskavica se stanjuje i gubi svoju strukturu, prostor između kostiju se sužava, a kost ispod nje je zadebljana. Formiraju se i osteofiti, koštani izraštaji.

Ono što osoba najčešće prvo primeti je: bol pri kretanju, ukočenost, otok i smanjen obim pokreta. Kako se manje kreće zbog bola, mišići oko zgloba dodatno slabe, što još više otežava svakodnevno funkcionisanje.

U uznapredovalim slučajevima bol je prisutan čak i u stanju mirovanja, a zglob postaje toliko oštećen da ozbiljno ograničava hodanje ili druge svakodnevne aktivnosti. Ali postoji jedna zabluda: bol ne znači automatski da je hrskavica "potrošena"

Hrskavica sama po sebi nema nerve, pa ona nije jedini, niti nužno direktni izvor bola. Kod osteoartritisa bol potiče iz drugih struktura zgloba, uključujući kost, sinovijalno tkivo, ligamente, kapsulu i okolne mišiće.

Može li hrskavica da se "obnovi"?

Ovo je verovatno najvažnije pitanje. Delimično oštećena hrskavica nije isto što i nepovratno izgubljena hrskavica.

Manja, lokalizovana oštećenja se u nekim okolnostima tretiraju procedurama koje imaju za cilj reparaciju ili obnovu površine hrskavice. Postoje tehnike poput mikrofrakture, osteohondralnih transplantata i implantacije autolognih hondrocita.

Ali nijedna od ovih metoda ne znači "nova originalna hrskavica" u oštećenom zglobu. Uspeh zavisi od veličine i dubine oštećenja, njegove lokacije, starosti pacijenta, stanja čitavog zgloba i drugih faktora.

Zato su istraživanja matičnih ćelija, tkivnog inženjerstva i drugih regenerativnih pristupa veoma zanimljiva, ali ih ne treba predstavljati kao već dokazano rešenje za "istrošenu hrskavicu". SZO trenutno navodi da nema dovoljno dokaza da terapija matičnim ćelijama koristi osobama sa osteoartritisom.

Da li postoji prevencija?

Dobra vest je da ne moramo da čekamo da se pojavi ozbiljno oštećenje kako bismo počeli da štitimo zglobove.

1. Kretanje je jedan od najboljih saveznika zglobova

Paradoks je da ljudi koji počnu da osećaju bol u kolenu često počnu da ga štede, prestanu da hodaju, vežbaju ili se penju uz stepenice. Ali dugotrajno izbegavanje aktivnosti nije dobro rešenje.

Savremene smernice za osteoartritis preporučuju terapijsko vežbanje, prilagođeno mogućnostima pojedinca. Ono uključuje vežbe snage, aerobnu aktivnost i vežbe za pokretljivost. 

2. Jačanje mišića indirektno štiti zglob

Mišići oko zgloba nisu samo "estetska" struktura. Kada su dovoljno jaki, doprinose stabilnosti zgloba i omogućavaju mu da se opterećenje bolje podnosi tokom svakodnevnih aktivnosti.

Zato savremene preporuke ne svode prevenciju problema sa zglobovima na istezanje ili izbegavanje fizičke aktivnosti. Važan deo programa čine upravo vežbe snage.

3. Telesna masa je važna, naročito za kolena i kukove

Višak telesne mase povezan je sa većim rizikom i težinom osteoartritisa, naročito kolena i kuka. SZO među faktorima rizika navodi upravo prekomernu telesnu masu, uz povrede i ponavljano opterećenje zgloba.

Kod osoba sa osteoartritisom koje imaju višak kilograma, smanjenje telesne mase umanjuje bol i poboljšava funkciju. Korist je vidljiva već nakon gubitka najmanje oko pet odsto telesne mase.

To, međutim, ne znači da svaka osoba sa bolovima u zglobovima treba da mršavi. Kontrola telesne mase je relevantna tek kada postoji višak.

4. Ne ignorišite povrede

Povreda kolena može da bude mnogo više od prolaznog bola. Prethodna povreda zgloba, posebno ozbiljna trauma ili ponavljane povrede, povećavaju rizik od kasnijeg osteoartritisa. Isto važi i za ponavljano preopterećenje zgloba.

Zbog toga "proći će samo od sebe" nije uvek dobra strategija ako nakon povrede postoji: uporan bol, otok, osećaj nestabilnosti, zakočenje zgloba, nemogućnost potpunog pokreta, ponavljano "bežanje" kolena ili nemogućnost oslanjanja na povređenu nogu.

5. Nije svaki sport neprijatelj hrskavice

Smernice ne izdvajaju jedan univerzalno najbolji oblik aktivnosti, izbor zavisi od zdravstvenog stanja, simptoma, mogućnosti i ličnih preferencija. Problem je pre svega neadekvatno ili prekomerno opterećenje, naročito kada se zglob ne oporavlja od prethodne povrede ili se aktivnost naglo povećava.

Šta je sa suplementima za "hrskavicu"?

Na tržištu postoje brojni preparati koji obećavaju regeneraciju hrskavice, od glukozamina i hondroitina do kolagena i različitih "joint support" formula.

Ali nije isto kada imate jedan sastojak koji učestvuje u izgradnji vezivnog tkiva i dokaz da oralni suplement obnavlja izgubljenu hrskavicu zgloba. SZO navodi da glukozamin nije efikasan za osteoartritis, dok za terapije matičnim ćelijama nema dovoljno dokaza o koristi.

Zato je najbolja strategija da se nečeka da hrskavica bude ozbiljno oštećena.

Redovno kretanje, jačanje mišića, održavanje zdrave telesne mase kada je to potrebno, pravilno lečenje povreda i izbegavanje dugotrajnog preopterećenja zglobova predstavljaju mnogo čvršću osnovu za očuvanje funkcije zglobova nego preparati koji obećavaju da će "istopljenu hrskavicu" vratiti.

(EUpravo zato)