Doktork Grejam King, stručnjak sa Mayo Clinic Health System i lekar opšte medicine koji obavlja procene visokog rizika dojki u Klinici u Mankatu, Minesota, koji je i savetnik za prevenciju raka dojke, odgovara na deset najčešćih pitanja o ovoj bolesti.
Zašto treba da brinem o raku dojke i da radim redovne mamografije?
Najčešće pitanje u savetovalištima tiče se porodične istorije bolesti. Iako mnogi nemaju bliske rođake obolele od raka dojke, važno je znati da je samo oko 20 odsto slučajeva povezano s genetikom.Najveći rizik postoji ako je bolest dijagnostikovana kod majke ili sestre.
Šta mogu da učinim kako bih smanjila rizik od razvoja raka dojke?
Najvažniji korak je zdrav način života – izbegavanje pušenja, alkohola i održavanje zdrave telesne težine ishranom i fizičkom aktivnošću. Glavni faktori rizika ostaju pol (žene) i starenje.
Kako mogu da saznam koliki je moj rizik?
Prvi korak je da prikupite informacije o porodičnoj istoriji bolesti, a zatim da sledite plan preventivnih pregleda koji vam preporuči lekar, uključujući mamografiju ako je potrebna.
Da li treba da nastavim samopreglede i godišnje kliničke preglede dojki?
Preporuke se redovno ažuriraju, ali istorija bolesti i savet lekara ostaju ključni. Samopreglede možete obavljati mesečno ili kvartalno, a ako ste u grupi povišenog rizika, preporučuje se i godišnji klinički pregled dojki.
Šta znači imati "guste dojke" i kako to utiče na mamografiju?
Oko 30% žena ima umereno guste, a 10 odsto izrazito guste dojke. Gusto tkivo može otežati otkrivanje promena, ali je mamografija i dalje preporučena svake godine od 40. godine za osobe sa prosečnim rizikom.
Da li kontraceptivne pilule povećavaju rizik od raka dojke?
Kod žena s prosečnim rizikom tokom reproduktivnog perioda nije dokazana jasna povezanost između kontraceptivnih pilula i rizika od raka dojke. Međutim, dugotrajna hormonska terapija nakon 60. godine može povećati rizik od raka dojke i endometrijuma.
Da li trudnoća i dojenje utiču na rizik?
Smanjuju ga. Rizik od razvoja raka dojke se smanjuje što su trudnoća i period dojenja duži.
Kako toksini iz okoline i zračenje utiču na rizik?
Izloženost zračenju (npr. tokom ranijih terapija), rad u okruženju sa toksinima ili druge vrste zračenja mogu povećati rizik od raka dojke i drugih vrsta karcinoma.
Da li treba da uradim genetsko testiranje?
Za neke osobe – da, ali samo nakon razgovora sa lekarom ili specijalistom za dojke. Često se savetuje i konsultacija sa genetskim savetnikom kako bi se procenila opravdanost testiranja.
Da li rasa utiče na rizik od raka dojke?
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Afroamerikanke, američke Indijanke, stanovnice Pacifičkih ostrva i autohtone Aljaške imaju višu stopu obolevanja i smrtnosti. Ove razlike ukazuju na važnost pitanja zdravstvene jednakosti i pristupa lečenju.
Ako vam je utvrđen povećan rizik od raka dojke, lekar vas može uputiti u specijalizovanu kliniku gde ćete proći kroz detaljnu procenu i dobiti individualizovane savete za prevenciju i očuvanje zdravlja.
Izvor: newsnetwork.mayoclinic.org/onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs