Mladi rade više nego što su radili još od devedesetih. Naročito studenti češće imaju honorarne poslove nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina. Time pobijaju uobičajene predrasude o "lenjoj generaciji".
Učestvovanje mladih na tržištu rada raste snažno i natprosečno od 2015. godine. Do tog zaključka došla je studija Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB). Prema njoj, stopa zaposlenosti među mladima u dobi od 20 do 24 godine u Nemačkoj je porasla između 2015. i 2023. godine na 79,5 odsto.
Za analizu su upotrebljavani podaci Savezne agencije za rad (BA) i statistike stanovništva Saveznog zavoda za statistiku. Analizirani su samo podaci o osobama sq nemačkim državljanstvom. Ako se posmatraju podaci o broju stanovnika, stopa zaposlenosti mladih iznosila je oko 76 odsto, piše Dojče Vele.
Stopa zaposlenosti možda je čak i visa
U zavisnosti od metode računanja, zaposlenost u ovoj starosnoj grupi porasla je za oko pet odnosno šest odsto, navode istraživači IAB-a. Poslednji put toliki postotak mladih radio je sredinom devedesetih.
Današnja stopa zaposlenosti mladih mogla bi da bude čak i potcenjena u istorijskim poređenjima. Naime, prema autorima studije, pre 1996. godine u statistiku zaposlenosti ubrajali su se i nezaposleni koji nisu odmah bili dostupni za rad. Danas se oni posebno vode u statistici pod nazivom "tiha rezerva".
Više od polovine studenata radi
Veća zaposlenost među mladima posebno je posledica rasta broja studenata sa honorarnim poslovima: stopa zaposlenosti studenata u starosnoj dobi od 20 do 24 godine porasla je između 2015. i 2023. godine za 19,3 odsto, i dostigla 56 odsto. Istovremeno, stopa zaposlenosti svih osoba iz ove starosne grupe koje nisu studenti takođe je porasla na 85,9 odsto – za 1,6 procenata.
S obzirom na ove brojke, rukovodilac istraživačkog odeljenja IAB-a Enco Veber naglasio je: "Postoji raširena predrasuda da generacija Z puno zahteva, a malo radi. Ali to nije istina. Mladi su vredni kao što dugo nisu bili".
(EUpravo zato/DW)