Italijanski senatori predstavili su nacrt zakona kojim se povećava odgovornost digitalnih platformi za način na koji distribuiraju sadržaj korisnicima.
Predlog, koji podržava opoziciona Demokratska partija (PD), predviđa da platforme prestanu sa automatskim profilisanjem korisnika i obezbede veću transparentnost u funkcionisanju algoritama koji određuju sadržaj koji korisnici vide, a sve u okviru borbe protiv zavisnosti od društvenih mreža, prenosi Rojters.
"Svaki put kada otvorimo društvenu mrežu, algoritam odlučuje šta ćemo videti, ne slučajno, već da bismo ostali što duže prikovani za ekran", rekao je senator PD Antonio Ničita.
Nacrt zakona naglašava da dizajn algoritama nije tehnički detalj već korporativni izbor sa posledicama i predviđa odgovornost platformi za takav dizajn sistema distribucije sadržaja.
U odvojenom predlogu, partija vladajuće koalicije Liga predložila je zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 14 godina, po uzoru na slične mere koje su već usvojene ili se razmatraju u više zemalja.
Kako se sa ovim problemom bore druge članice EU?
Pored Italije, i druge članice Evropske unije poslednjih godina intenziviraju napore da ograniče negativne efekte društvenih mreža, posebno kada je reč o zavisnosti i uticaju na mlade.
Francuska je među najaktivnijima, još 2018. zabranila je upotrebu mobilnih telefona u školama za učenike do 15 godina, dok se u novijim inicijativama razmatra ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletnike bez saglasnosti roditelja, uz paralelna istraživanja o uticaju algoritama na mentalno zdravlje.
Sličan fokus na zaštitu dece i transparentnost beleži i Španija, koja kroz Povelju o digitalnim pravima promoviše koncept "digitalnog blagostanja", dok vlasti istovremeno razmatraju uvođenje strože verifikacije uzrasta i veću kontrolu nad načinom na koji platforme preporučuju sadržaj.
U Nemačkoj, gde već postoji snažan regulatorni okvir za digitalne platforme, debata se sve više pomera ka ograničavanju dizajnerskih rešenja koja podstiču zavisnost, poput beskonačnog skrolovanja i automatske reprodukcije sadržaja, uz dodatno jačanje zaštite maloletnika.
Holandija kombinuje regulatorne i obrazovne mere, od zabrane telefona u školama do finansiranja istraživanja o uticaju algoritama i takozvanog "dopaminskog dizajna" aplikacija.
Istovremeno, Irska, kao evropsko sedište brojnih tehnoloških kompanija, kroz zakon o bezbednosti na internetu uvodi stroži nadzor nad platformama, sa posebnim naglaskom na zaštitu dece i veću odgovornost kompanija za funkcionisanje njihovih algoritama.
Ove inicijative ukazuju na širi evropski trend u kome se problem zavisnosti od društvenih mreža sve manje posmatra kao individualna odgovornost korisnika, a sve više kao posledica načina na koji su same platforme dizajnirane i regulisane.
(EUpravo zato.rs)