Dok neke vlade zagovaraju još strože mere, kritičari upozoravaju da bi taj plan mogao dovesti do povreda ljudskih prava i pravnih bitaka.
Pitanje vraćanja migranata kojima je odbijen azil godinama izaziva burne rasprave u Evropskoj uniji. Mnoge države članice uporno pozivaju na strožija pravila za brže vraćanje odbijenih migranata u njihove zemlje porekla.
Predvođeni vladama Švedske, Italije, Danske i Holandije, čelnici EU pozvali su u oktobru da se hitno donese novi zakon koji bi omogućio brže vraćanje odbijenih migranata i zatražili da Evropska komisija razmotri "inovativne" načine za suzbijanje iregularnih migracija.
Komisija je odgovorila da planira strožija pravila za deportaciju i strožije kontrole, sve u cilju bržeg vraćanja migranata kojima je odbijen azil i drugih migranata koji nemaju pravo da ostanu u EU.
Prema Komisiji, samo se oko 20 odsto ljudi kojima je naređeno da odu zapravo vrate u svoju zemlju porekla.
"S novim sistemom vraćanja osiguraćemo da oni koji nemaju nikakvo pravo da ostanu u EU zaista budu vraćeni", rekao je evropski poverenik za migracije Magnus Bruner na konferenciji za novinare u Strasburu. "To će značajno povećati poverenje u naš zajednički evropski sistem azila i migracija", dodao je.
Zajednička pravila za deportaciju u pripremi
Krajnji cilj je uvođenje zajedničkih pravila za obradu odbijenih tražilaca azila i ljudi koji prekorače svoje vize, rekao je Bruner. Odluka o deportaciji donesena u jednoj državi članici biće automatski priznata u drugima kako bi se izbjeglo ponavljanje postupaka u različitim zemljama.
Prema predlogu, Komisija želi da državama članicama da mogućnost da sankcionišu migrante koji ne sarađuju s vlastima finansijskim kaznama u obliku smanjenja ili uskraćivanja socijalnih naknada, zaplenom identifikacionih dokumenata ili zabranom ulaska.
Jedan od predloga je i uspostava "povratničkih centara" izvan EU u koje bi odbijeni migranti mogli da odu i borave do transfera u njihovu zemlju porekla.
To sada nije moguće jer se po pravilima EU migranti mogu prebaciti samo u njihovu zemlju porekla ili zemlju tranzita, osim ako ne pristanu drugačije.
Predlog uredbe omogućio bi državama članicama da sklope sporazume s drugim nacijama o uspostavi takvih centara i u tom smislu ide se u smeru protokola koji su potpisale Italija i Albanija.
Povratnički centri
Sporazum, koji su potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i njen albanski kolega Edi Rama u Rimu novembra 2023., predviđa da će u Albaniji mesečno biti smešteno do 3000 migranata i izbeglica koji čekaju da im se u Italiji reši zahtev za azilom. Centri u Albaniji trebali bi da ubrzaju obradu zahteva za azilom migranata.
Ljudi s posebnim potrebama kao što su stariji, deca ili trudnice izuzeti su iz sporazuma.
Međutim, evropski službenici kažu da su predloženi povratnički centri suštinski drugačiji koncept i da se odnose na migrante kojima je odbijen azil, a ne pojedince koji traže evropsku zaštitu. Neki stručnjaci smatraju da su povratnički centri skupa i nepraktična zamisao koja verovatno neće tako skoro zaživeti u većoj meri uprkos predlogu Komisije.
Dr. Marta Velander iz Međunarodnog spasilačkog odbora upozorila je da će predlog verovatno rezultirati "razdvajanjem porodica, držanjem ljudi u uslovima sličnim zatvoru" i povećanim rizikom od povreda ljudskih prava.
"Namerno držanje tih ljudi daleko od očiju i uma nije održivo rešenje za evropske migracione izazove", rekla je ona.
Ilegalne migracije u padu
Usred glasnih zahteva evropskih vlada da se suzbijaju migracije, podaci pokazuju da su ilegalni ulasci u padu u nekoliko zemalja.
Iregularni prelasci granice smanjili su se prošle godine u EU za 38 odsto, na 239.000, nakon gotovo desetogodišnjeg vrhunca 2023, prema podacima Agencije za evropsku graničnu i obalnu stražu (Frontex).
U Sloveniji broj iregularnih prelazaka granice 2024. značajno se smanjio. Policija je prijavila oko 46.000 slučajeva, gotovo 25 posto manje nego 2023. Iregularne migracije preko slovačke granice smanjile su se prošle godine za više od 94 posto, po izveštaju glavnog slovačkog poverenika za granice za 2024.
Hrvatski ministar unutarašnjih poslova Davor Božinović rekao je da je zemlja smanjila broj iregularnih ulazaka migranata za gotovo 70 posto. Mediji i međunarodne nevladine organizacije često optužuju hrvatsku policiju za navodna nasilna vraćanja migranata preko granice, pri čemu se migrantima oduzimaju dokumenti, lične stvari i mobilni telefoni. Vlada negira te optužbe.
U Španiji prošle godine rekordan broj
Nemačko savezno ministarstvo za unutrašnje poslove objavilo je u januara da je u prvih 11 meseci 2024. bilo zapanjujućih 18.384 slučajeva vraćanja.
Nemački izborni pobednik, konzervativac Fridrih Merc (CDU), obećao je da pooštri restrikcije kako bi smanjio iregularne migracije, na primer odbijanjem migranata bez dokumenata na nemačkim granicama.
U Španiji, međutim, broj iregularnih migranata 2024. bio je gotovo rekordan.
Prema podacima koje je u januaru objavilo špansko ministarstvo unutrašnjih poslova, zabeleženo je 63.970 iregularnih ulazaka u zemlju. Najveći deo migranata, njih 73,2 posto, stigao je atlantskom rutom iz Afrike do Kanarskih ostrva.
U novembru je vlada usvojila reformu imigracionih propisa koja je smanjila vremenske okvire i pojednostavila uslove za regularizaciju migranata koji žive u Španiji bez dokumenata. To bi moglo iskoristiti 900.000 migranta kroz iduće tri godine, po Elmi Saiz, španskoj ministarki inkluzije, socijalne sigurnosti i migracija.
Evropski zidovi i ograde
Nekoliko država članica EU, uključujući Italiju, Holandiju i Dansku, zauzima se da se na nivou EU dodatno pooštre ulasci, uključujući jačanje spoljnih granica. Ključne inicijative s ciljem sprečavanja migranata da uđu na teritorij EU osmišljavaju se na primer duž poljsko-beloruske granice kao i grčke i bugarske granice s Turskom. Turska deli granicu s Grčkom dugu 200 kilometara.
2022, Poljska je počela izgradnju pet metara visoke i 186 kilometara duge metalne ograde.
Pokušaje hiljade migranata s Bliskog istoka i iz Afrike da uđu u Poljsku Varšava smatra hibridnom operacijom Belorusije i Rusije u cilju destabilizacije Poljske i EU.
Turska planira da izgradi 8.5 kilometara dug zid na svojoj zapadnoj granici gde su Grčka i Bugarska već podigle sopstvene ograde.
2014, Bugarska je podigla 30 kilometara dugu ogradu od bodljikave žice duž granice s Turskom kada su migranti pohrlili tim putem izbegavajući opasne prelaske Sredozemnog mora.
Bugarska granična policija sprečila je 2024. više od 52.500 pokušaja migranta da ilegalno uđu u zemlju.
Migracioni pritisak smanjio se za 70 posto u odnosu na godinu dana pre, rekao je direktor granične policije Anton Zlatanov u utorak na sastanku čelnika graničnih policija Austrije, Bugarske, Rumunije i Mađarske.
Početkom februara, bugarska granična policija počela je također takozvanu "Operaciju solidarnost", zajednički projekt s kolegama iz Austrije, Mađarske i Rumunije na bugarsko-turskoj granici.
Bugarska je 1. januara postala punopravna članica šengenskog prostora slobodnog kretanja. Granične kontrole ostale su na snazi sa Severnom Makedonijom, Srbijom i Turskom.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)